MediaSfera
Foto: Daniela Kampo, Benzinska stanica, 1985.
Narodni muzej Srbije
Izložba TEŽIM PUTEM. Stvaralaštvo stranih umetnica iz Narodnog muzeja Srbije
Svečano otvaranje – četvrtak, 18. septembar u 18 časova
Atrijum Narodnog muzeja Srbije
Sasvim je izvesno da su se žene oduvek bavile umetnošću. Autorstvo pećinskih slika u Altamiri nepoznato je, ali moguće je da ih je izvela žena, budući da je upravo ona bila vezana za ognjište i dom. I nadalje kroz istoriju, nesumnjivo je da su mnoge žene stvarale ostajući anonimne. U slikarskim radionicama očeva, braće i muževa, davale su svoj doprinos porodičnom poslu i umetničkom stvaralaštvu, ostavši skrivene iza potpisa velikog majstora. Čak i one retke koje su ostvarile uspešnu karijeru i stekle priznanje savremenika, smatrane su izuzecima od pravila prema kojem je sposobnost umetničkog stvaranja imanentna muškarcu.
Uskraćene za fundamentalni segment umetničkog obrazovanja, crtanje prema živom modelu, umetnice su bile osuđene na takozvane „niže žanrove“ poput mrtve prirode i pejzaža, koji nisu bili visoko cenjeni. Ipak, i pored prepreka nametnutih društvenim normama, ali i biološkim predodređenostima, umetnice su stvarale. Njihova dela, međutim, nipošto ne predstavljaju zasebnu kategoriju, već pripadaju sveukupnom umetničkom stvaralaštvu.
U tom duhu, Narodni muzej Srbije priređuje izložbu TEŽIM PUTEM. Stvaralaštvo stranih umetnica iz Narodnog muzeja Srbije, koja se otvara u četvrtak, 18. septembra u 18 časova u Kabinetu grafike. Na izložbi će biti predstavljeno trideset i devet dela – slika, pastela, grafika i crteža, dvadeset umetnica koje su stvarale od druge polovine 19. do kraja 20. veka. Pored francuskih, izložbom su obuhvaćena i dela umetnica iz Rusije, Velike Britanije, Holandije, Nemačke, Švajcarske, Amerike, Poljske i Italije čije se stvaralaštvo odlikuje modernim izrazom.
U drugoj polovini devetnaestog veka broj umetnica počinje naglo da raste. U fondu Narodnog muzeja Srbije nalaze se ostvarenja nekih od vodećih predstavnica ovog perioda. Roza Boner, od malih nogu posvećena slikarstvu, postala je vodeća animalistkinja u Francuskoj, ovenčana ordenom Legije časti. Marija Baškirceva, za samo dvadeset i pet godina života ostvarila je značajan opus koji odražava pobunu i nepristajanje na ograničenja. Impresionistkinje Bert Morizo i Meri Kasat bile su izuzetno cenjene uživajući podršku umetnika poput Manea, Pisaroa, Degaa i Renoara. Apolinerova muza Mari Loransen bila je umetnica osobenog izraza, dok je Sizan Valadon, potekla sa samog dna društvene lestvice, izazivala divljenje Tuluz-Lotreka i Edgara Degaa, zadobivši pri kraju karijere opšte društveno priznanje.
I van Francuske krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka sve je više umetnica koje stvaraju u duhu moderne. Škotlanđanka Etel Voker dobija titulu dame za svoja dostignuća u umetnosti, dok Vanesa Bel pored slikarskog delovanja, predvodi umetničku grupu posvećenu savremenom dizajnu. Kao grupa deluju i „Amsterdamske gospođice“, Lizi Ansing, Koba Ritsema i Mari van Regteren Altena, dok Suzan Bishop Robertson stvara pod uticajem Haške škole, povremeno radeći u školi crtanja za devojke.
Profesionalno bavljenje umetnošću sve je češća pojava, kao odraz širenja emancipacije žena u još uvek konzervativnom društvu u kojem vlada tradicionalna podela rodnih uloga. Do izjednačavanja u oblasti umetničkog stvaralaštva dolazi u Rusiji u osvit Oktobarske revolucije kada se javlja veliki broj umetnica, predstavnica ruske avangarde. Radovi Helen Grinhof i Ljubov Kozincove nastali su pod uticajem konstruktivizma, a Sonja Delone u svoja ostvarenja uvodi principe orfizma i simultanizma.
Pored slikarstva, autorke se bave i primenjenom umetnošću, pozorištem, dizajnom, a mnoge su ostavile veoma značajan trag kao grafičarke. Grafika je bila i glavno izražajno sredstvo nemačke umetnice Kete Kolvic koja je kroz ovaj medijum snažno izražavala svoj protest ukazujući na sveopšti bol, patnju i nepravdu.
U periodu nakon Drugog svetskog rata žene stvaraju na daleko širem prostoru umetničkog izražavanja, sa pozicija novoosvojene slobode. Smeo umetnički postupak u delu Marije Jareme odražava snažnu imaginaciju umetnice, dok slike Danijele Kampo iz pretposlednje decenije dvadesetog veka, predstavljaju odjeke prošlosti prožete nostalgičnim tonovima i atmosferom magijskog realizma, izvedene u duhu postmodernističkog eklekticizma.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar