MediaSfera
Piše: Saša Edi Đorđević
Foto: Nenad Bocko Živanović
U zemlji u kojoj sve puca po šavovima, u kojoj samo što se i stvarno ne zapuca, u kojoj su sve institucije unakažene a svi društveni temelji popucali, vlast uporno, našim novcem, pokušava da stvori privid normalnog života. Valjda da bi svojim zaslepljenim domaćim sledbenicima i namerno slepim stranim podržavaocima pokazala kako je ovde sve sjajno i bajno. I da su pobunjenici protiv režima zaista teroristi, strani plaćenici, ustaše i tako redom.
Onaj lik što i dalje iskače iz frižidera daje nova obećanja u nizu lažnih, ovoga puta o smanjenju cena robe široke potrošnje, ali i povećanju penzija i plata, povoljnijim uslovima za kredite… Kao da jeftiniji sapun i deterdžent mogu da operu njihove krvave ruke. Kao da jeftinija hrana može da zameni ukus slobode. Kao da će lakše padanje u dugove stvarno da pomogne sirotinji. Posle glupavih priča o parizeru, soku od jabuka, dva jajeta i sličnim, nenadležni ponovo pred narod baca jeftiniji hleb.
Samo, sve je manje onih koji se za njega grabe. To se odlično vidi i po broju učesnika na “mitinzima” njegovih pristalica, održanim u mnogim gradovima. I pored plaćanja, ucena, dovoženja ljudi iz drugih mesta i uključivanja imigranata iz Azije u tu papazjaniju, svako okupljanje pod zastavom vladajuće stranke završilo se kao potpuna propast, kako po (ne)masovnosti, tako i po strukturi prisutnih.
Pored hleba, a koristeći tradicionalne letnje kulturne manifestacije, vlastodršci narodu nude i mnoštvo raznorodnih igara. Neka se ljudi vesele i piju, neka muzičari sviraju i pevaju, koga briga za pretučenu i pohapšenu decu, utamničene aktiviste, policijsku brutalnost i ostale ružne slike srpske svakodnevice. Pivski festivali, filmski festivali, gitarijade, sve je to trebalo da našu ružnu stvarnost predstavi ružičastom.
Ali, nesposobnjakovići koji upravljaju varošima, šumama i gorama naše zemlje ponosne ništa ne mogu da urade a da nešto ne zabrljaju. Zbog podrške studentima “koji ne žele da uče nego da blokiraju”, izbacili su jedan bend sa liste učesnika čuvene Zaječarske gitarijade, što je pokrenulo lavinu otkaza drugih. I, eno, na neprimerenom mestu, koje je pod zaštitom UNESCO-a, održava se festival neprimerenih bendova u neprimerenoj atmosferi, gde je neizvesnost oko imena pobednika zamenila neizvesnost da li je veći broj ljudi na bini ili ispred nje.
Slično će, čini se, biti i na nekim drugim priredbama, kako sa otkazivanjem, tako i sa publikom. Bubnjevi se ne sviraju pendrecima, gospodo organizatori. Neće vas, bre, narod. Ni sa hlebom, ni sa igrama. Ni sa kulenom, ni sa gologuzim pevaljkama. Ni sa jajima, ni sa lažnim rokerima bez jaja.
Uzalud se gicate, kraj vaše vladavine se neumitno bliži. Nestaćete… iz fotelja, novina, VIP loža… sa televizijskih ekrana i novinskih stranica… I ne brinite, dobijaćete i vi ono što koristite da manipulišete ljudima… igre… ali pred tužiocima i sudijama… i hleb… ali u zatvoru.
Toliko za ovaj put. Do sledeće prilike, svako dobro!
Saša Edi Đorđević
Rođen je na Božić 1969. godine, u Smederevu, gde živi i radi. Otac je jedne divne Sare. Diplomirani je oficir policije, po činu potpukovnik. Autor je pet romana (Janičar, Ustanik, Četnik, Doktor, Umetnik i Četnik), filmskog scenarija Leptir i pozorišne duodrame Ustanik te koautor dve pripovetke (Golubica i Leptir) i filmskog scenarija Majka. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Pevač je, basista, tekstopisac i kompozitor rok benda Patrias, koji je objavio dva albuma (Put i Imperator). Kao kaskader i glumac je učestvovao u snimanju mnogih domaćih i stranih kinematografskih ostvarenja.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar