MediaSfera
Piše: Saša Edi Đorđević
Foto: Nenad Bocko Živanović
Srpski gradovi, jedan po jedan, dan za danom, zahvaljujući najviše sumanutim trzajima režima koji pokušava da odloži svoj neminovan pad, sve više liče na Bejrut, Belfast i neka druga mesta dobro znana po nemirima i krvavim sukobima.
Posle bezuspešnog pokušaja iskusnih radikalskih čorbadžija da zakuvaju krvoproliće u vazda osetljivom Novom Pazaru, kazan je prebačen severnije. Šefovi mešaju li mešaju, a sveže, mlado meso se svakodnevno pribavlja iz nelegalnih uličnih klanica po Beogradu, Zemunu, Novom Sadu, Vrbasu, Valjevu i tako redom sa neredom. Slike tih sukoba kod svakog normalnog čoveka mogu da izazovu samo zgražavanje, očaj i bes.
U socijalnom metežu koji vlada ovim nesrećnim društvom, bezbednosne službe se sve teže snalaze i sve lošije ponašaju. Nezakonito postupanje, prekomerna upotreba sile, terenska saradnja sa kriminalcima, okretanje glave od izvršilaca ozbiljnih krivičnih dela, sve to postaje praksa za državne organe sa monopolom sile. Bruka! Ko radi taj i greši, ali ovo više nisu greške. Očito je da oni koje narod plaća da obezbede red i mir gube kompas i da će predstojeća jesen, ako je dočekamo u ovakvom stanju, biti veoma, veoma teška u bezbednosnom smislu.
Deo policije već duže, još od 15. marta i onog incidenta sa neutvrđenim tehničkim sredstvom, pred građanima stoji prljavih ruku i urušenog ugleda. Džabe pošteni policajci u kordonima obaraju pogled, nemerljiva šteta je učinjena, a aktuelna dešavanja je čine sve većom i većom. Bruka! Bezbednosno-informativnu agenciju ne treba ni komentarisati, ona se pogubila još na početku protesta i nije se pronašla do dan danas, verovatno i neće. Bruka!
Kao da je to bilo malo, u balegu je ugazila i vojnička čizma. Dok na jednoj strani veterani elitnih jedinica ponovo stoje na braniku slobode, časti i domovine, neki pripadnici čuvenih “Kobri” služe kao privatno obezbeđenje režimskoj stranačkoj vrhuški. Služe, a na kraju čak i ne posluže. Bruka!
Sve u svemu, treba da se zapitamo: da li su nam potrebni baš ovakvi organi bezbednosti kakve imamo? Da li skupu opremu, plaćenu našim novcem, treba da koriste da prebijaju našu decu, koja su po mnogo čemu bolja od njihovih nalogodavaca i njih samih? Da li specijalne jedinice raznih formata, policijske i vojne, sa velikim platama za naše uslove, smeju da budu pretorijanska garda uzurpatorima srpske države? Predstoji nam ozbiljan posao i žestoko sređivanje kuće. Ako želimo da ona dugo izgleda i miriše lepo, ne smemo da krečimo zidove preko vlage.
A kako će se okončati ovo trenutno ludilo? Čini mi se da će nadležni državni službenik da raspiše izbore kao znak svoje navodne dobre volje, navodno zarad smirivanja tenzija u društvu. Tako bi opet mogao da glumi spasioca vaskolikog srpstva i pokuša da ponovo prevari ljude da glasaju za njegov u ništavilo putujući cirkus. Ako mu to uspe, onda – bruka! Ne njegova. Naša.
Toliko za ovaj put. Do sledeće prilike, svako dobro!
Saša Edi Đorđević
Rođen je na Božić 1969. godine, u Smederevu, gde živi i radi. Otac je jedne divne Sare. Diplomirani je oficir policije, po činu potpukovnik. Autor je pet romana (Janičar, Ustanik, Četnik, Doktor, Umetnik i Četnik), filmskog scenarija Leptir i pozorišne duodrame Ustanik te koautor dve pripovetke (Golubica i Leptir) i filmskog scenarija Majka. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Pevač je, basista, tekstopisac i kompozitor rok benda Patrias, koji je objavio dva albuma (Put i Imperator). Kao kaskader i glumac je učestvovao u snimanju mnogih domaćih i stranih kinematografskih ostvarenja.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar