MediaSfera
Piše: Saša Edi Đorđević
Foto: Nenad Bocko Živanović
Posle višemesečnog lutanja između automobilskih hauba, bejzbol palica, pajsera, pendreka, pritvora, prijava, uvreda i pretnji, aktuelni (još uvek i nažalost) predsednik ove zemlje na ivici civilizacije ponudio je svojim protivnicima debatu na svim nacionalnim televizijama, a kako bi se pronašla najbolja rešenja za budućnost Srbije.
Neka ukloni ono ruglo od Ćacilenda iz centra Beograda, raspusti svoje banditske grupe, raspiše izbore na svim nivoima, podnese ostavku, nestane iz politike i čeka sudbinu koja ga čeka u skladu sa propisima. Eto rešenja! I to mu je završeno!
Svojim suludim vođenjem stranke i države, naročito od početka tekuće krize, doveo nas je na jedan metak od građanskog rata. Između njegovih oponenata i simpatizera nema neslaganja, nerazumevanja i napetosti. Ne. Među tim suprotstavljenim stranama vlada čista, iskonska mržnja, bez ikakve tolerancije i potrebe za razgovorom, čini mi se i bez želje za suživotom.
Oni koji svakodnevno prate njegova obraćanja, saopštenja, kukumavke, laži i sve drugo čime ih nemilice zatrpava nemaju ni najmanje razumevanja ili empatije za borbu i patnje protestanata, pogrdno nazvanih blokaderima. Uglas sa onim likom koga ovi stalno pozivaju da izvesnoj životinji vrati izvestan deo tela navijaju da ih policija i batinaši što češće i žešće tuku, čak i sami izjavljuju kako bi ih rado pozatvarali, premlatili ili upucali.
Sa druge strane, studenti i njihovi saborci sa ulice, izmučeni dugotrajnom borbom, ljuti zbog sramnih poteza nekih državnih organa, isfrustrirani odbijanjem institucija da rade svoj posao po zakonu, besni zbog mnogih sramnih, užasnih poteza čuvara reda i mira, sve češće i sami potežu za nasiljem, u samoodbrani ili pokušajima da oštete infrastrukturu vladajuće stranke.
Braćo i sestre, građani jedine otadžbine koju imamo, krajnje je vreme da shvatite da je borba koja se vodi protiv državne karikature koju predstavlja naprednjački režim, ogrezao u neznanju, korupciji i kriminalu, podjednako važna za državu i narod koliko je to bio Prvi srpski ustanak ili Veliki rat.
Ustanici su, pod vođstvom neponovljivog Vožda Karađorđa, posle vekovnih muka u turskim okovima, postavili temelje slobodne Srbije i bukvalno sačuvali fizički opstanak našeg naroda. Iako je ustanak zbog spleta okolnosti propao, svi kasniji uspesi u oslobađanju vaskolikog srpstva temelje se na njihovim pobedama.
U Prvom svetskom ratu, naša, pretežno seljačka vojska je, posle početnih pobeda, sloma i albanske golgote, sačuvala kraljevinu i ono što je od naroda ostalo. Istorijske političke greške, napravljene posle veličanstvenog trijumfa nad neprijateljem, umanjile su uticaj vojnog uspeha. Od osnivanja Jugoslavije do danas, kretali smo se i krećemo stranputicom. Kroz predratnu Jugoslaviju, preko Drugog svetskog rata i potonjeg komunizma, dozvoljavali smo i dozvoljavamo, sem časnih izuzetaka, da nas vode nedostojni i nepošteni, često i izdajnici, kojima je bila i jeste važna jedino lična korist. Doborbit naroda im nije bila i nije ni na kraj pameti.
Danas, u doba kada se Evropa opasno ljulja, kada velike sile gube orijentaciju i obzir, kada se oružje sve lakše koristi u svođenju međudržavnih računa, kada se međunarodno pravo krši kao od šale, neophodno je da hitno postavimo našu zemlju na noge i zauzmemo kurs za budućnost, koja neće biti ni svetla ni lepa. Biće teška, verovatno i krvava, pa je naš zadatak da svojoj deci ostavimo zdravu i sigurnu državu, slobodnu i nezavisnu, politički što dalje od mogućih sukoba.
Pod aktuelnom vlašću to je nemoguće. Za to ima nebrojeno razloga i vidljivi su svakome ko želi da ih vidi. Mi, koji smo protiv nje, to znamo. I ona zna, ali je nije briga. Zato je, da se vratim na početak teksta, svaka ponuda dijaloga neiskrena i služi samo za kupovinu vremena. Naravno, da podsetim, ponuđač i nije nadležan ni za ponudu ni za razgovore. Nadležan je da raspiše izbore. I da podnese ostavku.
Toliko za ovaj put. Do sledeće prilike, svako dobro!
Saša Edi Đorđević
Rođen je na Božić 1969. godine, u Smederevu, gde živi i radi. Otac je jedne divne Sare. Diplomirani je oficir policije, po činu potpukovnik. Autor je pet romana (Janičar, Ustanik, Četnik, Doktor, Umetnik i Četnik), filmskog scenarija Leptir i pozorišne duodrame Ustanik te koautor dve pripovetke (Golubica i Leptir) i filmskog scenarija Majka. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Pevač je, basista, tekstopisac i kompozitor rok benda Patrias, koji je objavio dva albuma (Put i Imperator). Kao kaskader i glumac je učestvovao u snimanju mnogih domaćih i stranih kinematografskih ostvarenja.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar