Среда у Школи осетљивости: Огњена

MediaSfera

Пише: Данијела Марковић

Фото: Анђела Грозданић

Срела сам младу жену, не знам како је сада коректно назвати младо биће, мајку, уметницу и још много тога што теже у речи стаје, која ме подсетила (још једном) да ће се овај свет спасити. Не, наравно, сам од себе и за себе, као и било ко од нас, колико год се у кућицу завукао, макар га и храмом звали, али хоће по свему што стварамо и како певамо у ове дане. А певамо јер верујемо, а верујемо зато што је наш Бог постао и човек, а верујемо и што је и Бог и Човек победио смрт. Какве све то везе има са младом поменутом женом и сусретом?

Све има везе са сусретом и оним који ствара. Стваралачки Ехо је почетак приче и дословно написане приче Емилије Шљивић, која је покренула тематске културне догађаје у Културном центру Дорћол. Сусрећу се ствараоци и говоре о идејама и (у) уметности. Како идеја заврши у уметничком делу показала ми је поменута млада жена Огњена Милорадовић. Познате су нам речи – Шта год ткаш, везуј конце за небо. Мишљења сам и виђења да она и од неба добија неки струк и поставља тако прецизно у минијатуре које гламурозно изгледају на врату, ушима, на човеку. Инспирисана средњовековном уметношћу, цртеже прво утка, рекла бих, у руке, па на платно, свилу, шта се са концима већ догоди… Замишљам да када успава породицу, неко ко није бајковит патуљак већ горостасни вероткач, уради бар пола посла. Она њена половина ми је најдража, посебно у речима поред толико дела уметничких – „једва сам чекала да оснујем своју породицу”. Основала и оснива, не снива него остварује. Мени се у Еху и као ехо чини лако. Знате ли шта су обоце?

И Библија се помиње, а наше фреске су их пуне. Украсни предмети, минђуше, а Огњена – наћи ћете је и као Огњенку на мрежама – инспирисана ношњама српских владарки и инспирисана илуминацијом средњовековних рукописа, везе их и уклапа у потпуно савремено одевање. Ехо се не враћа (само), већ далеко путује, а када се врати потпуно је нов, другачији од почетка, као и уметник или рецимо верник. Разликују ли се? Можда по усвојеним дефиницијама. По начину ткања, исповедања, радости, песме – исти. Стварање света није завршено – човек и даље ствара (у) свету.

Стварање света није завршено – савршено је, јер и ехо и конац и обоца и лик и личност и дело и простор и слобода и ливада и река и слика и књига и нота и запис и још много тога јесте савршено и у покушају – тек у еху… чекамо да видимо шта је. Извесно је да је уметничко дело. Зато не очајавамо. Посебно не у дане Васкрсења. Свему је место сада.

Мој се живот претворио у сусрете и писање. Писање ме на тачне адресе доводи, а сусрети воде до речи. Та игра не престаје, а ехо још није стигао до мене. Надам се да налази прави пут. Дугачак је и имам стрпљења (замислите)!

Данијела Марковић

Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.

Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.

Pratite nas i na našim društvenim mrežama: