MediaSfera
Piše: Saša Edi Đorđević
Foto: Nenad Bocko Živanović
Svakome od nas dat je život kao određeno vreme koje treba da provede na ovom svetu. Svi smo mi rođeni mrtvi, pitanje je samo koji datum stoji na nalogu za preseljenje na onaj svet. I to je to. Vožnja od tačke A do tačke B, od trenutka rođenja do trenutka smrti. Ni manje ni više.
Nečiji put traje duže, nečiji kraće, nečiji je prav, nečiji krivudav, nečiji je ravan, nečiji prepun rupa… Nisam siguran kako je to uređeno i koliko je tu pravde, ali svako je dobio telesno vozilo za prevoz duše i teret koji mora da preveze s ove na onu stranu. Način na koji to radimo je jedino što će nam biti zapisano na duši, jedino što ćemo odneti tamo gde putujemo.
Zlato, blago, novac, kuće, stanove, bazene, automobile, fabrike… ništa od toga nećemo poneti. Sve će to ostati nekom drugom, odnećemo samo dušu. Sa detaljnim zapisom o bivstvovanju ovdašnjem. To je jedino, dakle, što je zaista važno.
Braćo moja i sestre, imam već podosta godina. Svašta sam doživeo, svašta sam video, svašta naučio na lakši ili teži način. U jedno sam siguran: nepoštenje se ne isplati. Ne znam nijednog kriminalca, zločinca, prevaranta, lažova, koji je, na duže staze, dobro prošao u životu. Sve ih je snašla prerana smrt, bolest… raspad porodice, raznorazne muke sa decom… gubitak svega što su nepošteno stekli i još ponečeg… Viđao sam ih slomljene, raspadnute, očajne. Bez izlaza, bez nade. Bez šanse da nešto promene i poprave. Jer, vreme koje su dobili je ograničeno.
Vreme je, dakle, veoma bitno. Tako je i u aktuelnoj srpskoj društvenoj krizi. Što duže bude opstajala odnarođena vlast, to će teže biti kada bude promenjena. Što duže bude jahala na narodnoj grbači, to će duži biti oporavak posle njenog pada. Dok sede u foteljama, još će stvari u državi pokvariti, više će nas zadužiti, više će ukrasti.
Više će podeliti i zavaditi Srbe, kako u samoj Srbiji, tako i sa onima iz drugih srpskih krajeva. Za svog života ne pamtim ovako loše stanje odnosa unutar srpskog naroda. Mnogo sam tužan, ponestaju mi reči. Nije valjda da ne znamo i ne možemo bolje od ovoga?!
Srbadijo, ma otkud bili, otvorite oči. Mislite o onome što ćete na duši poneti kada vam istekne vreme, kada napustite ovaj svet. Mislite na ono po čemu će vas pamtiti potomci.
Toliko za ovaj put. Do sledeće prilike, svako dobro!
Saša Edi Đorđević
Rođen je na Božić 1969. godine, u Smederevu, gde živi i radi. Otac je jedne divne Sare. Diplomirani je oficir policije, po činu potpukovnik. Autor je pet romana (Janičar, Ustanik, Četnik, Doktor, Umetnik i Četnik), filmskog scenarija Leptir i pozorišne duodrame Ustanik te koautor dve pripovetke (Golubica i Leptir) i filmskog scenarija Majka.
Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Pevač je, basista, tekstopisac i kompozitor rok benda Patrias, koji je objavio dva albuma (Put i Imperator). Kao kaskader i glumac je učestvovao u snimanju mnogih domaćih i stranih kinematografskih ostvarenja.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar