MediaSfera
Piše: Stana Šehalić
Foto: Centar pismenosti
Renesansna novela SRCE I MAČ smešta ljubavnu priču u godinu bitke kod Velbužda, poslednju godinu vladavine svetog kralja Stefana Dečanskog. Njeni protagonisti su mladi vitez Jovan od Koznika i lepotica Olivera, dvorska dama kraljice Marije. U njihovu romansu, započetu na Vaskrs Leta Gospodnjeg 1330, u prestonom Trgovištu, umešaće prste zle sile, rukovođene svojim podlim planovima.
Kao kletvenik viteškog stega mladog kralja Dušana, Jovan odlazi u vojni pohod, koji dovršava bitka kod Velbužda, najveća pobeda na otvorenom polju srpske feudalne vojske tokom celokupne epohe Nemanjića. Iz te krvave bitke protiv bugarskog cara Mihaila Šišmana, Jovan izlazi sa viteškom slavom, koju zadobija čuvajući leđa svom pobratimu Branku Mladenoviću. Međutim, za vreme pohoda, u Trgovištu se Oliveri događaju stvari kakve on ne može ni da zamisli.
Vrativši se iz pohoda ovenčan slavom, Jovan se suočava sa nečim čega nema u viteškom nauku i iskustvu. Udar mačem na zlu silu, čija je žrtva Olivera, oličenu u krajiškom vojvodi Venčaslavu, vitezu-razbojniku, nameće se kao bezuslovan. No, hoće li ljubav da nadvlada osvetnički gnev, ili će njegov oganj da sagori i samu ljubav, otkriva poslednje poglavlje novele.
Novela SRCE I MAČ, pored dinamične radnje i potresne, ne samo ljubavne priče, otvara perspektivu Srbije u prvoj polovini XIV veka na jedan hiperrealistički način, koliko je to uopšte moguće prema saznanjima koje imamo o ovom razdoblju naše istorije.
Pripovedačko traganje za Srbijom iz doba poslednjih Nemanjića i kneza Lazara
Novela SRCE I MAČ prvi put se pojavila u istoimenoj knjizi 1996. godine, u izdanju Kluba Katarina Bogdanović u Kragujevcu. Druga verzija SRCE I MAČ nametnula se potrebom za konsekventnom arhaizacijom pripovedačkog izraza, pomeranjem glagolskih vremena u aorist i imperfekat, međutim, nakon više decenija autor je osetio potrebu da tekst učini čitljivijim, opredeljenjem za moderniji pripovedački izraz, takođe i za uoštravanjem istoriografskih detalja, kao posledicom u međuvremenu proširenih i upotpunjenih saznanja o epohi Nemanjića. Plodnu saradnju sa izdavačkom kućom Centar pismenosti (Apostrof), Stamenković nastavlja ovom trećom verzijom novele SRCE I MAČ, koja je, sada, nakon četiri decenije, konačna.
Zajedno sa romanom Magister militum i novelom Černomenski zapis iz knjige Mogrena Novski, SRCE I MAČ predstavlja pripovedačko traganje za Srbijom iz doba poslednjih Nemanjića i kneza Lazara Hrebeljanovića, dok po drugoj strani, SRCE I MAČ i Magister militum, skupa sa romanom Rusalka i romanesknom trilogijom Baš Čelik, koji tragaju za srpskom i slovenskom mitologijom, čini pripovedački korpus Mačevi i oklopi.
Sa ovom knjigom, izdavačka kuća CFP Apostrof objedinila je, ne računajući roman Rusalka, korpus Mačevi i oklopi, kao i paralelni korpus Pandemonijum, koji čine roman Gromovnici i knjige novela Ujka Vasina slava, Loktor Arianus i Mogrena Novski.
Sa pripovedačke strane, u knjigama korpusa Mačevi i oklopi, Stamenković se pronalazi u tradiciji, kako istorijskog realizma, tako i savremene epske fantastike. Njegovi veliki prethodnici srpske, jugoslovenske i prevedene književnosti, Slavomir Nastasijević, Dušan Baranin, Dobrilo Nenadić, Franc Finžgar, Henrik Sjenkjevič, Aleksej Tolstoj, Jan Giju, Volter Skot, samo neki od istorijskih realista, te fantastičari Robert Irvin Hauard, Džordž Martin, Robert Džordan, Marija Semjonova i nezaobilazni Džon Tolkin, svakako su uticali na brušenje njegovog stila, kompozicije, fabule, llikova i ambijenta, enterijera i eksterijera, koreografiju bitaka i bojeva, dekor ratnika, divinizaciju princeza, devičanskih ratnica i neodoljivih veštica. Kada je sama novela SRCE I MAČ u pitanju, ona predstavlja minuciozno istraživanje svakog mogućeg segmenta života poznosrednjovekovne Srbije, koliko je taj život autoru ili svima nama uopšte poznat, kao i njegovu skrupuloznu analizu, ne jedino materijalne ili estetske strane, nego i pokušaj psihološke rekonstrukcije epohe.
Plod višedecenijskog rada na istraživanju opšte i nacionalne medijevalne povesti, Stamenkovićev pripovedački habitus, obuhvatajući realnu istoriju s jedne, te mitološko nasleđe s druge strane, cirkumambulira od jednog do drugog čvorišta iščezlog sveta naših davnih predaka, čije iskustvo nosimo nataloženo u sopstvenim kostima, ili, ako se hoće, ponorima kolektivno nesvesnog. Uticaj analitičke psihologije profesora Junga i njegovih učenika i sledbenika, pre svih Erika Nojmana i Marije Lujze fon Franc, očigledan je u njegovim novelama i romanima oba korpusa, kako ih je autor sam razlučio i definisao. Mačevi i oklopi povezan je sa Pandemonijumom dubokim arhetipskim nitima, koje na prvi pogled ne moraju biti uočljive, pa ni shvatljive, ali pre svega slikovito i događajno pripovedanje vodi ka toj mističnoj umreženosti, možda i u predele s onu stranu groba, gde duh predaka večno živi.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar