MediaSfera
U subotu 26. aprila u 17:00 časova u Galeriji Vinogradareva kuća na Oplencu, biće svečano otvorena samostalna izložbe mozaika Renate S. Trifković „Apoteoza“.
Izložbu će otvoriti Dragan Reljić, direktor Zadužbine Kralja Petra I Karađorđevića i Olivera Stanišić, umetnički direktor Centra za mozaik.
Biografija
Renata Slobodana Trifković, rođena je u Puli, 1976. godine. Studirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, potom studije nastavlja na Fakultetu primenjenih umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Na istom fakultetu je magistrirala, a zatim bila docent na katedri za mozaik. Prva profesionalna mozaičarska iskustva stiče radeći u ateljeu prof. Đure Radlovića.
Na konkursu Ministarstva vera Srbije dobija stipendiju za jednogodiše usavršavanje u ateljeu Centro Aletti u Rimu, gde će završiti specijalizaciju u oblasti teologije i liturgijske umetnosti u modernom izražavanju. Ostaje saradnik ateljea i u proteklih dvadeset godina i postiže imresivan rezultat oslikavajuću u mozaiku gotovo tri stotine hrišćanskih svetinja u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, kakve su Nuncijatura, Pariz, Francuska (2004); Katedrala Almudena u Madridu (2005); Preobraženjska pravoslavna crkva, Kluž, Rumunija (2006); Crkva Svete trojice, Fatima, Portugalija (2006); fasada Crkve del Rosario Lurd, Francuska (2007); Veliko svetilište pape Pija, Pulja, Italija [2010]; Svetilište pape Jovana Pavla II, Vašington, SAD (2017); Svetilište Gospa od otoka, Solin, Hrvatska (2020.); Crkva sv Petra i Pavla, Mostar, BiH (2021).
Renata Trifković trenutno radi na izvođenju u mozaiku fasade najvećeg hrama u Brazilu, u Aperacidi, država Sao Paolo, površine 18.000 kvadratnih metara. Učestvovala je na mnogobrojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrade X Bijenala mozaika na Oplencu, 2023. godine, za delo Sv. prorok Ilija. obrazlažući odluku o dodeli nagrade žiri u svom saopštenju navodi: „(…) Renata Trifković pronašla je i ostvarila visoku meru moderne interpretacije tradicionalnih religijskih motiva. Sledom kanonskih pravila i iskorakom u snažan kolorit ostvarila je dinamičnu i estetizovanu mozaičku kompoziciju, dosežući Sklirisovu ontologiju svetlosti”.
Iz kritičkih prikaza izložbe
“Stvaralaštvo Renate Trifković je raznovrsno: u najvećoj meri ono obuhvata religozne motive, ikone Svetih i freske, takođe i apstrakciju kao i predstave prirode. Raznovrsno je i u fizičkim formatima krećući se, naime, između neuporedivih površina – na jednoj strani, Renata Trifković stvara mozaike kolosalnih dimenzija koje se mere hiljadama kvadrata a na drugom polu te krajnosti izrađuje minuciozne mikromozaike – sa istovetnom posvećenošću – ostavljajući utisak da ta dramatična razlika predstavlja ritam udisanja i izdisanja – lične kreativne harmonije. Jer tu raznolikost objedinjuje veliki talenat i umeće, koje se istom ubedljivošću i majstorstvom prikazuju na svakom njenom radu ostavljajući utisak monumentalnosti kako u mikro tako i u makro mozaičarskim formatima. Pristup umetnice ikoni nije fragmentaran – ona se zapravo ne obraća pojedinačnim predstavama Hristosa, Majke Božije, arhangela i svetaca već je celovit – obraća eshatološkom jedinstvu vaseljene i nama ga saopštava svojim ikonama.”
Olivera Stanišić
“Jezik i mozaik su na istom, simboličkom, tragu opisa stvarnosti. Jezički i vizuelni izraz izražavaju inter-subjektivnu stvarnost, stvarnost koja umrežuje ličnosti.
Dakle, kada je realistično napravljena, slika ili mozaik (sveta) mnogo direktnije i pouzdanije referira na činjenice, nego što to čini njihova narativna obrada, odnosno jezička interpretacija svetskih zbivanja.
Mozaik je nešto što uključuje veliku ulogu posmatrača, recepijenta kao nekoga ko dovršava umetničko delo i ko mu uvek daje drugačiju dimenziju i značenje, i kolorit. Ta dvosmislenost se tiče između naučenog konvencionalnog viđenja, recimo pravoslavnog i individualnog perceptivnog iznenađenja ili viđenje nečeg (uvek) novog. Tiče se toga da se prepliće nešto što učimo od drugih i što pronalazimo u spoljašnjem svetu kroz naočare naše tradicije i onoga što učimo iz sebe iz svog emocionalnog saznanja.”
Danijela Marković
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar