MediaSfera
У среду, 14. маја у 19.30 часова у Музеју Српске Православне Цркве, свечано ће бити отворена изложба поводом 80 година од упокојења Светог исповедника Доситеја Нишког и Загребачког, под називом „Служитељ мира и љубави“ аутора презвитера Далибора Мидића, ђакона Будимира Кокотовића и Звездане Остојић.
Животопис Светог иповедника Доситеја Нишког и Загребачког (1887-1945)
Митрополит Доситеј (у миру Драгутин) рођен је у Београду 5. децембра 1887. године као једино дете Јанићија и Роксанде Васић. Основну школу и шест разреда Гимназије завршио је у родном граду, након чега похађа Београдску богословију. Као ученик богогословије примио је монашки постриг 1898. године у манастиру Манасија. Наредне године рукоположен је у чин јерођакона и јеромонаха. Кијевску духовну академију, са степеном магистра богословља завршио је 1904. године, након чега одлази на студије богословских и филозофских наука на Берлинском Универзитету и Лајпцигу. По повратку са студија постављен је за суплента Београдске богословије, а две године касније одлази на Сорбону, где наставља студије из социјалних наука. Крајем 1910. године одлази на студије у Женеву где борави до почетка Балканског рата.
Свети Архијерејски Сабор Краљевине Србије изабрао га је за Епископа нишког почетком маја 1913. године. Хиротонисан је за епископа у Саборном храму у Београду 12. маја исте године од Митрополита београдског Димитрија Павловића. Устоличен је у Нишу на празник Силаска Светог Духа – Педесетница, 2. јуна 1913. године. За време Првог светског рата поделио је судбину са својом паством и био интерниран у бугарски логор где је остао све до 1918. године. У време васпостављања редовног стања у Српској Православној Патријаршији после Првог светског рата, епископ Доситеј заузима положај потпредседника Средишњег Архијерејског Сабора и у том својству учествује у преговорима са Цариградском Патријаршијом око добијања Томоса. У Епархији нишкој оставио је неизбрисив траг на обнови духовног живота – подижући нове и обнављајући старе храмове, зидајући домове и сиротишта. Зановио је свештенство и дао велики допринос у обнови српског женског монаштва. Био је председник, члан или покровитељ многобројним добротворним установама и организацијама у читавој Краљевини Југославији. Читава његова пастирска делатност била је испуњена плодотворним мисионарењем међу Чесима и Словацима, као и учествовањем у организацији Српске Православне Цркве у Прикарпатској Русији и Чехословачкој. Као изасланик Светог Архијерејског Синода учествовао је на разним конференцијама у многим европским градовима.
Оснивањем нове Епархије загребачке 1931. године, једногласно је изабран за Митрополита новоосноване епархије са седиштем у Загребу. Устоличен је у Преображенском загребачком храму 9. априла 1933. године. Плодотворни архипастирски, мисионарски и харитативни рад, митрополит Доситеј наставио је на просторима Митрополије загребачке. У Загребу је основао први женски манастир посвећен Светој Петки, радећи на оспособљавању православних монахиња за рад у болницама и сиротиштима. Мисионарио је међу Словенцима, а 1936. године посетио је и далеку Индију.
Као Митрополит загребачки, администрирао је Епархијама горњокарловачком (1936-1938) и бањалучком (1938-1939), а више година помагао је остарелом епископу Мирону Николићу у вршењу епископске службе у Епархији пакрачкој. За време болести патријарха Варнаве Росића, као најстарији члан Синода управљао је пословима Српске Православне Цркве, а после патријарховог упокојења, до избора патријарха Гаврила 1938. године, администрирао је Архиепископијом београдско-карловачком, и био чувар Патријаршијског трона.
Убрзо по стварању Независне Државе Хрватске, у јеку хапшења виђенијих Срба, митрополит Доситеј утамничен је у Загребу. Од усташа је физички и психички малтретиран, у тешком и бесвесном стању пребачен је у Београд. Од последица затворског мучења упокојио се 13. јануара 1945. године у београдском манастиру Ваведењу на Сењаку, где је и сахрањен.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, за Исповедника вере Православне, прогласио је Митрополита загребачког Доситеја Васића 1998. године, са датумом празновања 13. јануара, по новом календару. Свечани чин канонизације обављен је у храму Светог Саве на Врачару 2000. године, а мошти Светог исповедника Доситеја Нишког и Загребачког налазе се у Ваведењском манастиру у Београду.
Поводом осамдесет година од упокојења Светог исповедника Доситеја Нишког и Загребачког, Музеј Српске Православне Цркве у Београду приредио је изложбу под називом „Служитељ мира и љубави“. Пажљивим одабиром личних предмета, архивских докумената, фотографија и видео материјала за потребе ове изложбе коришћени су фондови Архива Светог Архијерејског Синода, Музеја Српске Православне Цркве, Музеја црквених старина Епархије нишке, Музеја и Архива Епархије загребачко-љубљанске, Музеја града Београда, Библиотеке Српске Патријаршије, Библиотеке Матице српске, Југословенске кинотеке, Хрватског државног архива, као и приватних колекција Небојше Панчића и др Павла Марека (Чешка Република).
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar