MediaSfera
Foto: Aleksandar Jočić
Beogradska tvrđava, spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, nije na Tentativnoj listi (preliminarnoj) listi svetskog nasleđa kao pojedinačno kulturno dobro, objavio je juče list Danas, pozivajući se na odgovor koji su dobili u Ministarstvu kulture i informisanja.
Naime, postoji inicijativa da se imenuje 17 lokaliteta iz Srbije u okviru nominacije „Granica Rimskog carstva“, a jedan od potencijalnih lokaliteta delom se nalazi na teritoriji Beogradske tvrđave, rečeno je Danasu u Ministarstvu kulture i informisanja povodom upozorenja da bi zbog izgradnje kontraverzne gondole, koja bi trebalo da prevozi građane sa Beogradske tvrđave do Ušća preko reke Save, mogla da dovede u pitanje nominaciju Srbije iz 2015. za upis na Uneskovu listu svetske kulturne.
U Ministarstvu ističu da ono nije nadležno za davanje dozvole za radove koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima, dok se Ministarstvo za spoljne poslove Srbije proglasilo potpuno nenadležnim u „slučaju“ gondola, iako je takođe zaduženo za saradnju sa Uneskom.
Nominacije “Granice Rimskog carstva”
Ipak, danas je jednim klikom na tastaturi moguće proveriti istinitost ove tvrdnje u šta smo se i sami uverili klikom na link Unesco.org.
Beogradska tvrđava, koja je za spomenik kulture od izuzetnog značaja za Srbiju proglašena pre 40 godina – 1979, zajedno sa više manjih lokaliteta u Srbiji, nalazi se na zvaničnom sajtu Uneska na preliminarnom spisku lokaliteta koje Srbija namerava da predloži za imenovanje za svetsku kulturnu baštinu kao deo nominacije „Granica Rimskog carstva. Upis na ovu listu odobren je 9. aprila 2015. godine.
Screenshot
Pokret slobodnih građana i njegov predsednik Odbora za kulturu konzervator-restaurator Vladimir Pajin, koji se ovim povodom već oglasio u Danasu, upozorava da bi „bespravna, planirana izgradnja gondole na padini Kalemegdana“ mogla da ugrozi upis nominovanih lokaliteta na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, na čemu Srbija već dugo radi, ulažući sredstva i ogroman profesionalan napor. U tom statusu, za sve radove na Beogradskoj tvrđavi mora obavestiti Unesko, s obzirom da stanje posle radova na nekom lokalitetu može da ne odgovara prijavljenom stanju lokaliteta u trenutku njegovog odobrenja ulaska na preliminarnu listu Uneska.
Kamen spoticanja, ili “žica spoticanja” ovim vanserijskim podacima predstavlja bespravna, planirana izgradnja gondole na padini Kalemegdana. Ova građevina će, ukoliko bude sazidana, promeniti percepciju antičkog Singidunuma (danas Beograd) i time zauvek ugroziti mogućnost da se ovaj dugogodišnji kulturni plan ostvari. Tom izgradnjom, ugroziće se preko 60 malih mesta u Srbiji koja vape za finansijskom podrškom i zaposlenjem, koju bi, u suprotnom, sigurno stekla.
Kao zemlja članica Uneska i osnivač Ujedinjenih Nacija, Srbija će doći u situaciju da gubi međunarodni integritet lošim, nepromišljenim bespravnim projektima. Nasuprot tome, Srbija je dužna da o lokalitetima na preliminarnoj listi obaveštava Unesko o mogućim promenama i projektima koji utiču na izmenu lokaliteta.
S obzirom da ne postoji ni građevinska dozvola za ovaj projekat, pitanje je da li je Nacionalni komitet Unesko Srbija i upoznat sa aktuelnom situacijom i da li je dobijena saglasnost.
Iz PSG, na ovaj način obaveštavaju o mogućim reperkusijama ovakvih aktivnosti i podećaju na Konvenciju zaštite svetske kulturne i prirodne baštine i apeluju na njihovu reakciju.
Bez odgovora iz Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda…
Na naše pitanje, upućeno Oliveri Vučković, direktorki Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Begorada: “Koji je stručni stav Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u vezi izgradnje pasarele i gondole u smislu trajnog narušavanja autentičnosti Beogradske tvrđave kao kulturnog dobra od izuzetnog značaja?” , stigao je kratak, birokratski odgovor: “Beogradska tvrđava je kulturno dobro od izuzetnog značaja, (Odluka, „Sl. glasnik SRS“ br. 14/79) i u nadležnosti je Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.”
Zanimljivo je da Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, uprkos tome što nije nadležan za Beogradsku tvrđavu i park Mali Kalemegdan, u poslednje vreme intenzivno vrši mere zaštite na pojedinim segmentima tog kulturnog dobra (česma Mehmed-paše Sokolovića, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, i dr.).
Upravo zbog te kontradikcije i delovanja koje, upravo po rečima Olivere Vučković, izlazi izvan okvira nadležnosti ustanove kulture na čijem se čelu nalazi, zamolili da nam odgovorite na sledeća pitanja:
U kojoj meri će izgradnja gondole i pasarele narušiti autentičnost kompleksa Beogradske tvrđave i parka Mali Kalemegdan?
Da li će, zbog potrebe izgradnje pasarele i gondole, doći do trajnog oštećenja dela kompleksa Beogradske tvrđave i parka Mali Kalemegdan?
Kako, u kontekstu očekivanog trajnog narušavanja autentičnosti kompleksa Beogradske tvrđave i parka Malog Kalemegdana, do čega će doći usled podizanja gondole i pasarele, komentarišete nedavnu izjavu ministarke kulture Grčke da je ,,pogled (vidik) opšte kulturno dobro koje se ni u kom slučaju ne može pretvoriti u nečiju privilegiju“? Zašto ono što predstavlјa civilizacijsku tekovinu u drugim zemlјama ne važi i u slučaju Beograda i Srbije?
Na naše ponovljenje mejlove do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
I Republičkog zavod za zaštitu spomenika kulture
Na naše pitanje, upućeno Mirjani Andrić, direktorki Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture: “Koji je stručni stav Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u vezi izgradnje pasarele i gondole u smislu trajnog narušavanja autentičnosti Beogradske tvrđave kao kulturnog dobra od izuzetnog značaja?”, takođe, na više puta ponovljene mejlove nismo dobili odgovor.
Plan za gondolu
Skupština Grada je 29. juna 2018. donela Plan detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće, gradske opštine Stari grad i Novi Beograd, čemu je prethodio javni uvid koji je organizovao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Beograda.
„U skladu sa članom 107. Zakona o kulturnim dobrima, na zahtev JP Skijališta Srbije, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture izdao je Uslove čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara i dobara koja uživaju status prethodne zaštite i mere zaštite za potrebe izrade Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće, gradske opštine Stari grad i Novi Beograd.
U postupku izdavanja navedenih uslova Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ostvario je saradnju sa gradskim Zavodom za zaštitu spomenika kulture , koji je izradio Predlog uslova čuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara i dobara koja uživaju status prethodne zaštite i mere zaštite za potrebe izrade Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan-Ušće. Uslovi službe zaštite u potpunosti su integrisani u planski dokument“, objašnjavaju u pres službi Ministarstva kulture.
„Granicama ovog plana obuhvaćena su sledeća nepokretna kulturna dobra i dobra pod prethodnom zaštitom: deo Beogradske tvrđave koja je spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, deo arheološkog nalazišta Antički Singidunum i deo Kosančićevog venca kao prostorno kulturno-istorijske celine. Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture i deo Priobalne zone Novog Beograda je celina koja uživa status prethodne zaštite.
Dodaj komentar