MediaSfera
Пише: Данијела Марковић
Фото: Анђела Грозданић
Враћам се у редове своје. Покушавам да све не испадне песма. Шта и о чему човек да пева у ове дане? Који су дани – они – нови – другачији, када историја клизи и уметнички дојам (позајмљујем из речника спорта) често не може да се оцени, а и када добије оцену – то је она што се не множи ни са једним бројем, већ остаје то што јесте?
Колумни сам дала распуст тачно три месеца. Власник сам, и даље, свог времена и простора, само речи позајмљујем из света и свега што чујем, прочитам, видим. Јесте, све је то од Речи и због Речи.
Ново је у колумни што нећу понављати увод и објашњавати шта је за поглед, преглед и препоруку. Поштујем и ваше време, и распоредите по вољи и боји дана у ком читате.
Остаје наслов, платформа (Медиа Сфера), ви и ја. Па, ко издржи дуже – причаће.
Загледана у људе више него обично, једна надахнута дружина која се зове Путујуће инклузивно интерактивно позориште привукла је мој поглед и оставила га, за сада, на страницама мрежа где редовно обавештавају о свом чланству, организацији, пробама и годишњим активностима. За сада кажем, а већ не лажем себе, да ћу отићи и поделити са њима све што још људи међу собом (ваљда) деле – радост, снагу, љубав. О, проказаних ли речи у овом времену… Питам се ко ће им вратити славу. Можда баш ову децу и одрасле, које поменуто позориште окупља у интерактивне представе и радионице – назвала бих их радионицама живота – треба да потражите пре него што добијемо позоришта у својој кући.
Као што сам већ напоменула да се у новом издању колумне преплићу поглед, преглед и препорука, ето, дословно као у недељу угледане кикице на девојчицама у црквеном хору, преплићу се и код мене доживљаји и догађаји које посећујем и које ћу тек посетити. Тако бих и свет поделила. Не по географској, историјској, верској, политичкој или каквој год ширини и дужини, већ само на оне које сам упознала и друге (многе) које желим да упознам. Можда је то и моја нова молитва за препоруку. Молит(в)е за све.
У недељу сам имала прилике да упознам нова имена за мој диптих иза којих не стоје мреже само већ реални, здрави, прави, мислећи и вредни људи. Караван љубави прерастао је у Фондацију која окупља добровољне даваоце крви, а знамо да је крв и живот некоме, и ко даје и ономе ко добија. Назвала сам их у тексту изговореном у сусрету – нови мученици. Дати крв је дати живот некоме за неког. Ови људи окупљени око имена и љубави, плашили су се какав ће назив да дају и како ће изгледати у очима других, кога ће и које асоцијације одвести где…
Њих је ипак довело на право место. Храбро су стали радом иза имена. Прославили су свој рад, све који су помогли да постану видљивији, не због своје славе, већ славе живота – туђих, за које се боре и раде.
Исплетите добрим догађајима плетенице на својим главама. Има их и када се о њима ћути. И ћутање пише песме које постају некада уџбеници историје једног човека. У једном ће се прочитати и време и место и тренутак. Променили смо рачунање времена – сада кажу да је пролећно, као да време не зна само где и како да пролази. Али добро, лепо је да верујемо да њиме управљамо ми, и то иде у плетеницу личну. Календар, дан (један) свакако је црвена машница на њој. Или пронађите своју боју.
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar