MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić
Foto: Tijana Janković – Jevrić
Svakog dana ispisujemo nekoliko stranica nove knjige. Nekada je tih stranica manje, a nekada, boooogami mnogo toga zanimljivog ima da se kaže. Ako bih svakodnevno kuckala… šta bilo. Sve što mi se dešava, šta sam videla, čula, pomislila, kako sam rezonovala… verujem da bi to bila reka rečenica koje bi se samo slivale i prelivale kroz različite kontekste i formirale jednu oooogromnu vodenu površinu. More ideja.
To, zapravno nimalo nije jednostavan posao iako ovako napisano zvuči lako izvodljivo. Realistično. Mnoge stvari zapravo, nisam sigrna da li sam dobro videla i razumela. O uticaju medija da i ne govorim jer je to potpuno odvojena tema koja traži zasebno poglavlje. O ljudima, ludilo mozga. Zapravo možda je i najinteresantnije pisati o ljudima. Gledamo neke danima, mesecima, godinama i verujemo da su to što govore, to kako se predstavljaju, to kako se oblače, ophode, osmehuju… i dođe tako neki trenutak kada im se odlučno usprotivite i, na primer, glasno kažete: „Ne.” E ti prema kojima ste uvek bili servilni, koje ste uvek ne mogu da kažem voleli ali, recimo, respektovali zato što… eto ispoljavate pitku dozu kulture ili vrednujete ako ne druge onda na taj način sebe. To je važno. Veoma!
Takvima i njima sličnima kada kažete prvi put jedno „ne”, pa usledi i drugo i treće… peto… – „ne”. Tada vidite zapravo ko su. Tada im uklanjate maske sa lica i onda ih bolje sagledajte. Naučila sam na teži način, a želim da to znate i vi da vam olakšam selekciju… Ljudima, zapravo, uvek prvo treba reći: „Ne!” Jer oni koji su iskreno dobri u svojim namerama, to će prirodno i razumeti. Poštovaće to što ste rekli bez pobune, pritiska, ugnjetavanja i, na kraju karajeva, bez prezira. Razumeće da ste napravili izbor. Istini treba dati vremena. Dobroti isto. Neka se pokaže. Neka malo prenoći.
Za nauk – oni koji počnu da vas kinje, možda i ignorišu, ispoljavaju bes, frustracije i gnev. Prepoznaćete ih i znati da ste, zapravo, uradili dobru stvar. Kada takva osoba i njoj slične detektujete ne libite se da ih ostavite na stajalištu na kome ste ih i zatekli. Njihova frustracija potiče, možda, iz nemogućnosti da se pomere sa mrtve tačke i vaše „ne” rezonuju kao sopstveno dublje zakopavanje. Da su iole pametni „ne” bi im bilo motiv da zasijaju još više, jače i ubede vas da ste ipak trebali da im uputite jedno sveto „da”. To se, neretko, dešava. Ne zato što su glupi, već samo zato što ne znaju.
„Znanje je moć!”, rekao je Bejkon. Saglasna sam sa njegovom konstatacijom i biću slobodna da dodam, a možda, i pojasnim – Moć je ne samo znanje iz glave već i ono koje dolazi iz srca, pa i ono iz stomaka.
Za nauk, svima.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar