MediaSfera
Piše: Saša Edi Đorđević
Foto: Nenad Bocko Živanović
Umišljeni vlasnici Srbije, ovakve debelo falične kakva jeste, a za šta upravo oni snose najveću odgovornost i krivicu, uporno pokušavaju da smire stanje u državi. Ironično, pokušavaju da nateraju institucije da rade svoj posao, što isto, između ostalog, pokušavaju i studenti protestima koji su ušli u peti mesec.
Razlika je samo u tome što se omladina zalaže za rad državnih organa u skladu sa propisima i jednako prema svima, a vlastodršci bi hteli da se nastavi dosadašnja praksa da službe rade po njihovom diktatu i da norme primenjuju selektivno. Navika je čudo, da.
Nenadležni se, naravno, svakodnevno oglašava u svim vrstama medija i o svim mogućim i nemogućim pitanjima, proziva, etiketira, preti, obećava, apeluje, moli, već u zavisnosti od raspoloženja. Najčešće su, ipak, pretnje, a poslednja je bila da će država zameniti tužioce, sudije i policajce koji neće da se obračunaju sa protestantima onako kako bi on hteo. Prosvetni radnici su odavno na toj listi.
Ne znam da li je to sam smislio ili ga je neko savetovao. Koga će da zameni? Najhrabrije u tim službama, koji ne pristaju na ucene i pritisak? Najsvesnije, koji su podigli glavu, otvorili oči i uvideli da je krajnje vreme za temeljne društvene promene? Ko će da ih zameni? Pitomci Akademije za mlade dilere? Neki sa sveže kupljenim diplomama? Neki treći, nestručni i polupismeni, kao što je dobar deo kadrova koji su do državnog posla ili unapređenja došli posle učlanjenja u vladajuću sektu?
Čudno je da, od silne brige za budućnost otadžbine, nije rešio da zameni one koji nisu ni prstom makli da rasvetle neku od afera sa onog nepreglednog spiska, gde je u svaku umešan neko iz samog vrha vlasti, one koji nisu lovili pljačkaše narodnih para niti one koji su kriminalizovali zemlju i korupciju doveli na najviši mogući nivo.
Dakle, da nije tužno, bilo bi smešno. Nema država dovoljno ljudi ni da popuni sadašnje praznine u sistemu, a kamoli da prisilno menja nekoga zbog izmišljene krivice. Ovo je još jedna pretnja nenadležnog praznom puškom. Nema lekara, nema pravnika, nema profesora, nema mladih koji će u uniformi da rizikuju glavu i brane pravni poredak za oko 700 evrića mesečno… nema ni vozača, automehaničara, strugara, bravara, varilaca… Nema, jer su se razbežali širom sveta, tražeći ne samo bolje materijalne uslove, već mesto u kojem se neće osećati kao roba ili taoci.
Ako nekome padne na pamet da zameni i đake i studente, neka izbegava one kandidate iz Ćacilenda, nisu baš kvalitetni.
Toliko za ovaj put. Do sledeće prilike, svako dobro!
Saša Edi Đorđević
Rođen je na Božić 1969. godine, u Smederevu, gde živi i radi. Otac je jedne divne Sare. Diplomirani je oficir policije, po činu potpukovnik. Autor je pet romana (Janičar, Ustanik, Četnik, Doktor i Umetnik), filmskog scenarija Leptir i pozorišne duodrame Ustanik te koautor dve pripovetke (Golubica i Leptir) i filmskog scenarija Majka. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Pevač je, basista, tekstopisac i kompozitor rok benda Patrias, koji je objavio dva albuma (Put i Imperator). Kao kaskader i glumac je učestvovao u snimanju mnogih domaćih i stranih kinematografskih ostvarenja.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar