MediaSfera
Piše: Saša Edi Đorđević
Foto: Nenad Bocko Živanović
Dođe mart, dugo najavljivan i očekivan kao mesec u kojem bi “nešto trebalo da se desi”. Mesec koji će da nam donese pobedu ili propast, ako je suditi po raspoloženju većine naroda, ili bar onog dela koji je već preko sto dana na ulici, u blokadama, štrajkovima, obustavama, protestima…
Mart, mesec u kojem se završava zima i počinje proleće, u kojem priroda počinje da buja, a Sunce nam se vraća punim sjajem. Mart je za naš narod bio sudbonosan u više navrata. Ubrzo nakon demonstracija 27.03.1941. i rušenja Trojnog pakta, došlo je do napada Sila osovine na Kraljevinu Jugoslaviju. Dogodile su se prve velike demonstracije protiv vlasti Slobodana Miloševića 09.03.1991. Učestvovao sam na njima, kao i na studentskim, dan kasnije. NATO pakt je započeo agresiju na Republiku Srbiju i Crnu Goru 24.03.1999. Učestvovao sam u odbrani zemlje. Ubijen je predsednik Vlade Srbije, dr Zoran Đinđić, 12.03.2003. Učestvovao sam u akciji Sablja. Dogodio se pogrom nad Srbima na Kosovu, 17.03.2004. Nisam učestvovao u odbrani zemlje! I ne samo ja! Nije niko!
Meni lično, ovaj mesec je divan jer su u njemu rođene moja majka i ćerka. Jedna mi je dala sadašnjost, a druga budućnost. Nisam uvek bio najbolji sin i otac na svetu, ali one znaju koliko ih volim.
Da se vratim na početak. Šetali smo, blokirali, pumpali i majali se uzduž i popreko naše lepe domovine od novembra do, evo, marta. Neki smo, doduše, počeli i ranije, letos, na protestima protiv Rio Tinta i opasnog rudarenja po Srbiji. No, to se nekako nije primilo, sve dok se na noge nije digla srpska mladost zbog zločina u Novom Sadu. I, tamo-amo, dođosmo, čini se, do kraja prvog čina najnovije nacionalne drame.
Toga je svesna vlast, jer se fotelje sve jače ljuljaju. Što je važnije, toga smo svesni i mi, učesnici protesta i borbe za slobodno i pravedno društvo. Doterasmo cara do duvara, nazad ne možemo i ne smemo. Danas, u Nišu, studenti su najavili veliki narodni skup u Beogradu za subotu, 15.03. Ako u sebi imaju još iole ljudskosti, samoprozvani nezamenjivi vladari naše zemlje, naročito jedan, povući će se pre nego što svojom tvrdoglavošću i bezobzirnošću dovedu do situacije u kojoj bi i najmanja varnica mogla da izazove požar nesagledivih razmera. Ne verujem u njihov razum, pa mi ostaje samo nada, jer ona umire poslednja.
Ovaj mart će biti, rekao bih, presudan i za sudbinu Evrope i sveta, a u smislu smanjenja mogućnosti izbijanja svetskog rata. Juče je predsednik SAD-a, Donald Tramp, u svojoj Ovalnoj sobi ispreskakao uslovno rečeno kolegu iz Ukrajine, Volodimira Zelenskog, i na kraju ga isterao iz zgrade kao nepoželjnog gosta. Momak iz Kijeva se držao čvrsto, bunio se, pričao svoju standardnu priču o pobedi koja je na pragu, ali to mu ovom prilikom nije pomoglo. Prošao je u rečenoj sobi bolje od Monike Levinski za vreme vladavine Bila Klintona, ali mu se u perspektivi piše mnogo lošije. Zemlja mu je izmučena i rasparčana, na ivici ambisa. Bez američke pomoći, Ukrajini je izvesna propast, bez obzira na ponašanje evropskih antiruski nastrojenih država. Izgleda da su Ameri i Rusi rešili da, makar privremeno, zakopaju ratnu sekiru, a ostalima u igri – kako bude.
Toliko za ovaj put. Do sledeće prilike, svako dobro!
Saša Edi Đorđević
Rođen je na Božić 1969. godine, u Smederevu, gde živi i radi. Otac je jedne divne Sare. Diplomirani je oficir policije, po činu potpukovnik. Autor je pet romana (Janičar, Ustanik, Četnik, Doktor i Umetnik), filmskog scenarija Leptir i pozorišne duodrame Ustanik te koautor dve pripovetke (Golubica i Leptir) i filmskog scenarija Majka. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnika Republike Srpske. Pevač je, basista, tekstopisac i kompozitor rok benda Patrias, koji je objavio dva albuma (Put i Imperator). Kao kaskader i glumac je učestvovao u snimanju mnogih domaćih i stranih kinematografskih ostvarenja.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar