Saša Edi Đorđević: Politika

MediaSfera

Piše: Saša Edi Đorđević

Foto: Nenad Bocko Živanović

Srbija se nalazi na prekretnici, to je jasno svakome ko je za sudbinu ove zemlje iole zainteresovan. Šta napravimo i postavimo u narednih nekoliko meseci, to će odrediti naš život u narednih nekoliko decenija.

Oduvek, srpska politika je, najblaže rečeno, mutna voda u kojoj se lako prljaju ruke i obraz, a peru pare i biografije. Njome se često i prečesto bave nestručni, pokvareni, gramzivi, podmukli, preambiciozni, beskrupulozni… Zbog takvog lošeg glasa, klone je se mnogi savesni i umni ljudi koji bi mogli da daju ogroman doprinos razvoju naše države i društva. Iskreni rodoljubi, naučnici, vrhunski stručnjaci, umetnici, sportisti i drugi uglavnom stoje po strani, bojeći se da se nekako ne uprljaju. To je razumljivo i pravo je izbora. Ali, samo u nekim normalnim uslovima.

Jer, dođe i doba kada takav stav ne predstavlja neutralnost već bezmalo neprijateljski čin prema narodu i otadžbini. Doba kada korupcija, kriminalizacija, bezakonje i bahatost pređu sve granice trpljenja. A sve uz zaštitu ili u ime politike. Tada je gledanje iz prikrajka odraz kukavičluka i sebičnosti.

Vlast u Srbiji je odavno prekardašila. Nabrajanje njenih grešaka na ovom mestu i u ovom trenutku bilo bi čisto gubljenje vremena. Dovoljno je pogledati listu afera tokom protekle decenije i nešto, a ona je lako dostupna. Sistem je uništen i pred potpunim je kolapsom. Krivi su predsednici, premijeri, ministri i većina drugih koji su imali i imaju bilo kakvu moć. Ali, krivi smo i mi koji smo ćutali i puštali da rade šta i kako žele.

Zato sada, na ivici provalije, nemamo više pravo da ćutimo, budemo apolitični i pravimo se da nas se ništa ne tiče. Politika nam je zagadila život, vreme je da je vratimo na mesto koje joj pripada. Obrukali se jesmo. Zakasnili jesmo. Došao je “kada ako ne sada” čas. Pre nego što Srbija postane tužna razvalina, evropska pustinja naseljena samo beskičmenjacima i starcima, moramo da ustanemo i dignemo glas. Mladi su nam pokazali kako. Studenti i srednjoškolci. Naša deca. Potrebno je samo da ih podržimo, stanemo iza njih i pazimo da im neko ne naudi. Da im pomognemo da naprave državu po svojoj meri, u kojoj će želeti da žive, rade i dobijaju naslednike.

To, dakle, znači da ih ne uvlačimo u stranke i političke razmirice, da ne zloupotrebljavamo njihovu energiju i časne namere, da ne pokušavamo da ih podelimo i posvađamo. Gospodo iz vlasti, držite vaše krvave ruke podalje od budućnosti Srbije! Gospodo iz istrošene i uglavnom lažne opozicije, odstupite! Ako sve bude kako treba, niko od vas nikada više neće moći da upravlja ni mesnom zajednicom a kamoli nečim većim. Politiku i jednih i drugih smo videli. Daleko vam lepa kuća! A vi pošteni i uspešni, iz svih oblasti, izađite ispod kreveta, uspravite se i stanite uz najhrabriji, najiskreniji i najlepši deo našeg naroda! Sad ili nikad!

Toliko za ovaj put. Do sledeće prilike, svako dobro!

Saša Edi Đorđević