MediaSfera
Колумна представља кратку и динамичну форму обраћања читаоцима и то кроз: Ред Прегледа намењен је актуелном, издвојеном догађају из света религије и културе, није анализа збивања, већ предложено заједничко читање и питање. Ред Погледа је намењен да скрене пажњу и око на стваралаштво и нове идеје из света уметности, заната и културе. Препо(р)ука која следи је замишљена као обједињење два претходна реда. Она усмерава и укрепљује дух, да не заостаје за телом које хода у свету.
Пише: Данијела Марковић
Фото: Анђела Грозданић
Преглед
Свет је у слици ових дана више него обично. Деле се, множе се, упитане и слике и људи јесу ли прави или криви, вештачки или природни. Време слике не пролази. Тешко се успоставља време Речи. Људи од речи чекају слова. Нижу једно по једно. Постоји један простор који је у овим данима све који познају Реч Божију окупио у Слику. У Историјском музеју Србије отворена је изложба Свет у слици – Слика света, друга по реду ове идеје и наслова. Наслов се игра са нама и већ инспирише на обиље текстова, погледа, приступа, а уствари – озбиљан је. Изложба је окупила педесет и четири уметника из свих верских заједница и традиционалних Цркава у Србији. Слободом ћу их назвати малим катихизисима, јер свако дело које угледате на изложби научиће нас неком делу молитве. Ту је огледало, икона, вез, мозаик – камен, гипс, платно, стакло, злато и ако наставим добићу молитвеник који није изоставио баш ниједан кутак света, а камоли човека. Аутор изложбе је Снежана Павловић – не кријем ни у тексту да је познајем. Почиње да бива чудно ако неког кога познајете још и хвалите или – дај Боже – волите. Кустос изложбе је проф. др Оливер Томић. Имао је лак задатак да окупи цео свет и покаже га на Галерији Историјског музеја. Док се изложба постављала мислила сам о Јеванђељу и умножавању дарова. Овде се простор ширио како је које дело постављано. Опет је почела игра, као у наслову. Професор Оливер је на отварању изложбе рекао, указујући на експонат – огледало – да се огледнемо када улазимо на изложбу и да видимо какви ћемо бити на крају. Заиста, какви ћемо бити на крају? Да почнемо – добро дошли на изложбу која ће трајати до краја марта.
Поглед
Историјски музеј Србије је место које ме је подсетило на сваку Београдску кућу – некада. Поред тога што је у центру града на Тргу Николе Пашића, здање које две улице носи и цео Трг на својим плећима, о бочним сокацима да и не говорим – он је и центар државе. Чекајући сталну поставку како је названа тренутна, постављају озбиљне задатке свим сталним поставкама и музејима. Ту и ми који гледамо постајемо историја, а они који стражаре над иметком нематеријалним и материјалним одавно су будућност. Јесте историја проказана као прошлост, музеји да је чувају, али овде то није случај. А и историју треба терета ослободити и рећи јој – пред тобом је будућност – јер стопиће се оне у једно, и ми, где ћемо? Опет и опет у садашњост.
Препо(р)ука
Како год да израчунамо време, Христос се родио. Свима који то и у данашњи дан певају и сведоче – Христос се роди!
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar