MediaSfera
Колумна представља кратку и динамичну форму обраћања читаоцима и то кроз: Ред Прегледа намењен је актуелном, издвојеном догађају из света религије и културе, није анализа збивања, већ предложено заједничко читање и питање. Ред Погледа је намењен да скрене пажњу и око на стваралаштво и нове идеје из света уметности, заната и културе. Препо(р)ука која следи је замишљена као обједињење два претходна реда. Она усмерава и укрепљује дух, да не заостаје за телом које хода у свету.
Пише: Данијела Марковић
Фотоа: Анђела Грозданић
Преглед, Поглед и Препоруку ретким средама објединим и назовем их недељом – Васкрсењским даном. Прецизније, назову их, нажалост одласци и растанци, бар тако, од нас, који остајемо, названи. Вест о упокојењу професора Димитрија Калезића, некадашњег декана Богословског факултета и нашег професора добила сам од пријатеља, разумевши тада да су сви моји пријатељи и његови пријатељи и да је ипак умешао неку вештину од вере да нас научи како да разазнамо стране света. Данас се свет свео на улице, па и оне би да могу прешле на другу страну себе. У објавама, групама, страницама, вестима професор је назван – античким јунаком, можда и библијским ликом, човеком од заноса, човеком филозофије која није могла у научни формат, посебно млађег доба да се сврста и категорише као нека вредност изражена у бодовима и којечему, јер и они који збрајају – и њих неко оцењује и разврстава, а овај професор је био несврстан. Верујем да, и ако су покушавали да га оцене, остајали би у проблему коме да га или се приволе – речима или бројевима. Е па да, бројеви нису речи. Зато смо професорима од којих смо на свим језицима чули о Васкрсењу, поверовали поверењу, разговарали о старом словену, филозофирали о феномену, називали човеком од речи. Нисам заборавила његово оцењивање од кога бисте заборавили да погледате број уписан у индекс, јер већ је све описао и написао прецизније него што број, оцена значи. Током одговарања на његова питања, многим студентима је изговорио реченицу по којој ће га помињати: Колега, добро ходате, али поред стазе. И сада се питам како су те стазе постале булевари светлећих излога у којима има свих и многих бројева и сви опет у рукама носе неке бројеве, не памтећи ни свој број, ни туђи, а не престајући да сабирају, јуре, стичу, а заправо највише одузимају (себи и другима). Професор је и тада о томе говорио и у свакој другој, каснијој прилици, али урањеној у односу на оно што нисмо ни слутили да ћемо живети – бројеве. Можда је некада пребројао колико нас нема на предавању, али би нас непогрешиво касније у животу препознавао и као да све што смо пропустили поново препричавао, кретао баш одатле одакле смо шмугнули. Желим да верујем да је говорио да ако се не укрцамо на пут (исправићемо га ако се закриви), ти који су учили само за оцену и за поред стазе, једном ће нам добро наплатити доласке на предавања. Збрајаће и бежање, јер људи од бројева све о свему знају, а ми смо бежали, сада већ мислим од њихових (пр)оцена. Јер нама је професор рекао ко можемо да будемо или је говорио о онима који су били, али заиста били, шетали комотно правим путем. Није, сигурна сам, успео све што је знао да исприча, а ни ми све што смо могли научили нисмо, али знам да нас је много који верујемо да ћемо се у Дан Васкрсења са њим срести. Неће бројати, само ће показати да верујемо (на) Реч. Да, Реч се верује.
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar