Iris Pejčić: „Into my arms“

MediaSfera

Piše: Iris Pejčić

Foto: Privatna arhiva

On meni uvek kaže hvala. Kad mu skuvam kafu, napravim doručak, ručak. Preporučim knjigu, nađem neki dobar fim. Uvek. Za svaku banalnu, svakodnevnu stvar.

I kada se nasmejem i kažem da nema za šta da mi se zahvaljuje. On uvek kaže da ima: „Ti si izdvojila svoje vreme“.

To je verovatno najkraća priča o poštovanju. O jednostavnosti i lepoti života sa pravom osobom, definicija mira u svakom danu i odjek sigurnosti.

Takva je i naša pesma „Into my arms“, a u njoj ima onaj deo kada Kejv kaže:

„To leave you as you are

And if He felt He had to direct you

Then direct you into my arms“.

I ja tu ništa ne bih menjala.

Pre neki dan sam povezala kako je upravo ta pesma prvi put izvođena na sahrani Majkla Hačinsa. Nazvali su je pogrebnom.

Istovremeno mi je bilo strašno i smešno. Ali, morala sam da pronađem neki ugao, jer kako pogrebna pesma da bude ona uz koju sam zaprošena i uz koju je bio naš prvi ples?!

Onda mi je sinulo. Samoj sebi olakšanje. Lepota umetničkog dela se ogleda u njegovoj svestranosti, svevremenosti i učitavanju osećanja pojednica uvek i iznova. A ako je nešto toliko lepo da može da probudi i najveću tugu i ljubav i radost i se bude ceo krug jednog života, onda može da bude i za svadbu i za sahranu. I za život i za smrt. Za zauvek.

A to je i bila njena poenta. Tada, kada je odzvanjala na Petrovoradinskoj tvrđavi. U tom momentu, za to pitanje, kroz taj ples, za čitavu večnost.

Par reči o meni:

Iris Pejčić (14.11.1994.)