MediaSfera
Колумна представља кратку и динамичну форму обраћања читаоцима и то кроз: Ред Прегледа намењен је актуелном, издвојеном догађају из света религије и културе, није анализа збивања, већ предложено заједничко читање и питање. Ред Погледа је намењен да скрене пажњу и око на стваралаштво и нове идеје из света уметности, заната и културе. Препо(р)ука која следи је замишљена као обједињење два претходна реда. Она усмерава и укрепљује дух, да не заостаје за телом које хода у свету.
Пише: Данијела Марковић
Фото: Анђела Грозданић
Преглед
Архитекта Јованка Бончић Катеринић је прва жена која је у Немачкој стекла академско звање архитекте и диплому инжењера 1913. године. Рођена у Нишу, уз посебне дозволе завршила је Трећу мушку гимназију у Београду. Награда за посебна достигнућа у области материјала и гео-науке носе име Јованкино, као и улица – у Немачкој. А код нас, у Србији, једна планета се управо посвећује архитектама за којима вапимо да говоре гласније, да мисле страсније, да цртају пажљивије, да дају своје печате обазривије. Један посебан печат и венац славе припада архитекти Олги Радић. Олгу Радић сам познавала и била је прва жена са титулом добијеном од других жена – човек радости, неки, сада млади свет би је назвао – људина. Олга је озбиљно име за њено насмејано лице, па су је у архитектонском бироу, али и породично звали Олгица и то име је постала њена струка. А шта је поред струке била струка Олгицина? Чување или прецизније, чупање из заборава Жене која је пушила Житан – Јованке Бончић Катеринић. Олгица је написла књигу о Јованки, говорила је кроз Јованку и о себи како наводе њени пријатељи и колеге. Причала је причу о свом животу, баш као што се и кућа гради – од темеља навише. Олгица се уплела и остала у венцу славе заједно са Јованком и лако разазнајући колико спратова има живот Јованкин, али и њених потомака које је упознала, пажљиво слушала, бележила детаље из живота – градила причу коју нам сада Службени гласник као издавач доноси у руке. Нећете престати да мислите ни о Олги Радић, ни о њеним потомцима који сада чувају Олгицине све надимке, али и њена значајна дела и истраживања и… рекох ли – венац се плете и постаје украс на врху сваке зграде која има темеље. Књига Жена која је пушила Житан је богато украшена илустрацијама и фотографијама колекције једне странице на интернет планети коју препоручујем – Био једном један Београд. А где је сада?
Поглед
Слушах интервју са једном девојком која са страхом говори о животу. Са још већим страхом говори и о смрти. Исти је то венац. Девојка забринуто и гледа, иако није архитекта, сваку греду, стакло, надстрешницу, почиње и реку и дрво и птицу да гледа обазривије, а све то зато што није сигурна ко заправо данас даје печат за и на живот, или на пример – где тачно стоји темељ. Као да нам лебде прозори без зидова. Опет, тамо где има пуно зидова, остали смо без прозора, остала су само огледала која никог не препознају. Хтела сам поменутој девојци да поклоним једну Олгицу из Прегледа, да П(р)огледа једном Јованком неустрашивом, да чује све о темељима једне Куће која под својим небом (куполом) чува арматуру за све темеље даље – дечије гласове који не певају наше песме и не греше. Наиме, Хор РТС-а и хор Колибри у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду, у петак, 22. новембра организују јавно радио и телевизијско снимање концерта са публиком. Дириговаће Хаџи Јаков Милутиновић. Архангел(и) и дани славски су увек ту.
Препо(р)ука
Не треба нам паметни сат. Треба нам паметно време. Паметни људи другима су темељ, паметни темељ се зове љубав, а место где је она паметна – зове се дом.
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar