MediaSfera
Piše: Iris Pejčić
Foto: Privatna arhiva
Nikada nisam volela proslave, svaki skup bi me užasavao i najčešće bih tražila način da ne idem ili ako odem da se što pre vratim kući. Tako je bilo i kad sam bila dete. Sećam se da sam tako jednu svadbu presedela napolju ispred sale jer mi je sve bilo previše. I buka i ljudi, a najviše muzika koju ni dan danas ne podnosim, ali umem da tolerišem.
Kolko god volela praznike, okupljanja povodom njih vezujem za neku tugu. Opet, kao mala bih često plakala jer bi me ujka zadirkivao, a iako nikada nije mislio ništa ozbiljno, ja sam sve bukvalno shvatala i to mi je smetalo. A smeta mi i danas, šta ću, to mi je na babu.
Rođendani su bili posebno tužna kategorija. Ali uvek lepi, mama bi se maksimalno potrudila, naspremala, ceo život jedan te isti krug ljudi, malo i jednostavno, ali je meni taj dan teško padao.
Osamnaesti nisam slavila na veliko i nije postojala sila koja bi me ni tada, a ni sada ubedila da se od toga pravi cirkus (jedva sam pristala i na žurku povodom venčanja).
Kroz dvadesete sam, uz one moje ljude koji su tu oduvek, stekla jedan poseban krug prijatelja, koji se retko kad menjao, a zahvaljujući nekim baš posebnim počela sam da stvaram neku novu vezu sa tim svojim danom.
Iako su dvadesete pakao kroz koji nikad ne bih ponovo prošla, rođendani su mi bili lepi, a posebno me radovalo to što godine idu i što stižu tridesete.
Ne poznajem nijednu osobu koja se tim tridesetim raduje više od mene, i ne, to nije samo zbog toga što sam korak bliže penziji, koju verovatno neću ni imati, budući na predivne uslove i okolnosti sveta u kom živim.
Nije ni do broja, ni doze ozbiljnosti koja je poslednjih decenija pomerila tu neku granicu, pa se više ni te tridesete ne gledaju kao nešto veliko, zrelo što bi moglo da se shvati za ozbiljno.
Prosto je zbog toga što deo mene uklanjanjem te dvojke čvrsto veruje da će da oseti novu energiju, preko potrebnu. I da će konačno one velike stvari da se slože. Znam da to neće jedan broj magično da promeni, ali ako se sve sastoji iz energije, onda će taj ogromni teret dvadesetdevetogodišnje loše i teške konačno da sklizne i krećemo ispočetka.
A svaki rođendan je novi početak, novi krug oko sunca i nova prilika da se nešto promeni, a posebno mi sami, u sebi i zbog sebe.
Tako da, okreni se svete, krajnje ti je vreme, jer je red za moje dobre godine!
Par reči o meni:
Iris Pejčić (14.11.1994.)Da imam bar malo muzičkog talenta verovatno bih bila bubnjar, ovako sam fan broj jedan svog supruga sa ove strane bine i dežurni snimatelj, koji ponekad zaluta u ulogu modela.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar