MediaSfera
Колумна представља кратку и динамичну форму обраћања читаоцима и то кроз: Ред Прегледа намењен је актуелном, издвојеном догађају из света религије и културе, није анализа збивања, већ предложено заједничко читање и питање. Ред Погледа је намењен да скрене пажњу и око на стваралаштво и нове идеје из света уметности, заната и културе. Препо(р)ука која следи је замишљена као обједињење два претходна реда. Она усмерава и укрепљује дух, да не заостаје за телом које хода у свету.
Пише: Данијела Марковић
Фото: Анђела Грозданић
Преглед, Поглед и Препорука једном су се до сада спојили и једногласно о истом проговорили. Прогледале су речи, а погледи остали без њих у ове дане. Ове недеља имала би мноштво догађаја и људи да предложи, упути, укаже и покаже. Хуманитарни концерти, изложбе, нове публикације, емисије и конференције, разни догађаји којима се иначе ова колумна бави, опростиће и разумеће да је све спаковано у један кофер, кофер у воз, а воз на станици – које више нема.
Има ли неког на овој планети коме воз није романтизована верзија дома, куће, доласка, испраћаја, махања, наде, вере и љубави – стизања на станицу која се зове живот? И они који никада из куће изашли нису из било ког разлога, имају неки воз у некој соби, неки модел који јури укруг, или као играчка или као живот који се није догодио и остао је само играчка. Верујем да постоји Музеј остављених ствари у возу. Нису оне изгубљене, оне су остављене возу. Верујем да је тај Музеј посећен и да свако трага за својом торбом, играчком, капутом, али још ниједан воз није трагао за станицом. Он је воз и слобода му је на две шине и машине. Да сам песник, написала бих песму о изгубљеној станици, несталој у трену којој се није срушио трем, већ цео свет. Један човек је цео свет, четрнаест је сазвежђе. Ретки возови у путу изгубе станице. Још ређи чекају праг по праг да се направи у путу да до њега дођу. Најређи изгубе све. Не покушавајте да се сетите за колико несрећа сте чули, покушајте да се сетите о колико срећа сте говорили на станицама на које сте стизали. Колико ретки људи морамо бити да навикнемо живети са изгубљеним – СВЕ-том! Важно је сада не губити Свете, не губити наду и молити, молити, молити – опет за све(Т). Возови морају имати своје станице, живот време, а људи – ЉУДЕ!
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar