MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić
Foto: Đorđe Kojadinović
Opet ona faza – ne znam o čemu da pišem. Nekada mi je jednostavno. Teme i misli same izviru i reči se nižu bez teškoće, a danas napišem nekoliko rečenica i zaglavim se… Obrišem sve i nastavim da zurim u praznu stranicu Word doc. Ne vredi. Ne mogu da pronađem neku kopču za koju ću da se uhvatim i jednostavno samo nadovezujem. Mađutim, žena-jarica, žena-radoholik ne može a da ne uradi ono što je naumila. Te tako ako sam danas naumila da skuckam kolumnu ja ću to ako treba i na silu da uradim bitno da taj tekst ugleda svetlost dana. Koliko je to dobro, toliko baš i nije.
Najčešće sam, upravo, u tim situacijama i najiskrenija. Sklona da otkrivam svoje slabosti iako bi neko u tome video samo dozu upornosti… ne, ipak se u tome naziru i slabosti. Koje? Evo iz nekog životnog primera: treba da skuvate ručak i baš vam nije dan za to, a vi nešto na brzinu sprčkate, zagori vam, samo ste sastojke odokativnom metodom ljuljnule u šerpu i naravno da je u tim situacijama ključna stvar faktor sreće. Pa ako ste imali sreće ručak je uspeo, ali najčešće ukus jela nema veze sa tim već sa vašim kulinarskim veštinama, a može se reći i iskustvom. Volim da kažem kada nešto radite s ljubavlju i puno strpljenja… ponoviću – strpljenja, to ne može da omane. Mora uspeti. U suprotnom neuspeh je na pomolu. Slična situacija je sa kolumnama ili uopšte sa pisanjem, ako ste inspirisani da pišete o određenoj temi, naravno da je mnogo jednostavnije jer se za to i pripremate ili pre toga dosta o tome promišljate. U suprotnom sve što je ad hoc može da ispadne „neukusno”.
Međutim, u svakom slučaju i kada uradimo ono što nam se u tom trenuku i ne radi ne bude uvek tooooliko loše. Moramo imati u vidu da kakav god ručak da smo skuvali ukusan ili manje ukusan samo da nije preslan ili zagoreo… ha-ha-ha… utolićemo glad. Ipak je nešto urađeno. Slično je i sa pisanjem, ako sam već imala želju iako bez inspiracije o nekoj konkretnosti o čemu treba da pišem, ispunila sam svoju želju da to što sam zamislila da u određenom roku i uradim, ostvarim. Želja je važna. Želja ne zna za nemoguće, baš je briga za inspiraciju i možemo da je ispečemo ako se odnosi na ručak.
Stvar koju volim i ne volim kod sebe je što nikada ne odustajem od onoga što želim, jer to što želim – to sam ja. Šta god to bila, ma na koji segment mog života se odnosilo. Zapravo, uvek bih se nesvesno vraćala tome što želim ma kolika sila me sprečavala da to i ne uradim. Uvek sam prkosila gravitaciji, negaciji, lenjosti, gluposti i neinspiraciji! Pitam se, da li sam imala sreće?
Ispekla pa rekla,
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar