MediaSfera
Колумна представља кратку и динамичну форму обраћања читаоцима и то кроз: Ред Прегледа намењен је актуелном, издвојеном догађају из света религије и културе, није анализа збивања, већ предложено заједничко читање и питање. Ред Погледа је намењен да скрене пажњу и око на стваралаштво и нове идеје из света уметности, заната и културе. Препо(р)ука која следи је замишљена као обједињење два претходна реда. Она усмерава и укрепљује дух, да не заостаје за телом које хода у свету.
Пише: Данијела Марковић
Фото Анђела Грозданић
Преглед
Више волиш поезију? – пре неколико дана ме познаница питала и одмах наставила – Ја много више волим прозу. Пола дана сам провела питајући се волим ли уопште поезију и шта људи у нама воле када мисле о томе шта ми волимо. Потом разумех да последњих пар година много више него претходних читам поезију. А онда прегледах полице… Много више добијених књига поезије имам, макар оних за по неко награду на такмичењу освојену и дефинитивно пренетих после продаје родитељског стана на једну стидљиву, али велику полицу у соби. Поезију и родитеље нисам продала. Питам се непогрешиво у јесен да ли су моји родитељи волели поезију или је то било време за озбиљније редке и редове за намирнице од којих се морао дан прехранити. Мишљења сам да једна ауторка прехрањује успешно себе и своје дане, па тиме и нас који је познајемо по поезији – Исидора Рајковић, девојачко Секулић. Њене песме ћете наћи потписане са Исидора Ференчина и обећавам вам да ћете јесен почети да зовете новим именима или ћете и сами почети да пишете, ако не песме, оно другима ћете слати прилоге о талентима ове песникиње и позоришне глумице. Исидора је стална чланица глумачког ансамбла Књижевно-српског театра у Крагујевцу.
Поглед
Јоаким Вујић и Милош Обреновић основали су давне 1835. године Књижевно-српски театар. Застава под којом су освајали публику и уопште културну сцену тог доба мене подсећа на песме поменуте Исидоре. Питам се може ли било која Исидора не писати песме и историју. У том театру слушаћете уживо Милоша Црњанског, Бранислава Нушића, Јована Стерију Поповића, Бранка Ћопића, чак и Шекспир разговара на рубу памети са Крлежом смењујући се на репертоару, а учећи глумце да живе од Речи и за дату нам Реч. Данас гледамо много прилога, емисија, трибина, догађаја на којима глумци говоре о Богу. Чујем и присталице и оне друге, а мислим у себи – па они морају, шта год да раде, да почну са У почетку беше Реч и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч (Јеванђеље по Јовану). Дакле, они умеју да говоре о Богу и треба да говоре где и како га срећу, виде, тумаче и исповедају. Погледах репертоар октобарски у поменутом театру и схватих да ће Гидионов чвор – Очеви и Оци распетљати, да ће се Ћелава певачица – Опет расплакати, ал сад од среће, а у Стакленој менажерији тик уз, огледнуће се и Јелена Анжујска. Неће замерити наслови представа, као и редитељи, што их овако ређам у својеврстан стих, али како другачије да нас поведем у редове театра који живи за Реч.
Препо(р)ука
Да нам домови (п)остану куће без глуме, а театри дворишта пуна детињства у којима је све дозвољено. Ако имамо кога да нам понавља или макар шапуће – шта је то све и шта је то све-то, имамо све!
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar