MediaSfera
Колумна представља кратку и динамичну форму обраћања читаоцима и то кроз: Ред Прегледа намењен је актуелном, издвојеном догађају из света религије и културе, није анализа збивања, већ предложено заједничко читање и питање. Ред Погледа је намењен да скрене пажњу и око на стваралаштво и нове идеје из света уметности, заната и културе. Препо(р)ука која следи је замишљена као обједињење два претходна реда. Она усмерава и укрепљује дух, да не заостаје за телом које хода у свету.
Пише: Данијела Марковић
Фото: Анђела Грозданић
Преглед
У сусрет Дечијој недељи, која се, како медији најављују, обележава од 7. до 13. октобра, упитах се које недеље нису дечије. Лепо је да постоје дани цвећа, шума, жена, мушкараца, књиге, животиња, уметности, али зар им саборно име није свет и свети? Створени свет се увек слави тако што се слави Створитељ, и ако одвојимо једно од другог, „како деловима говорити о целини“? Ипак, можда нека особа или неки догађај и успевају да обједине све недоумице и смицалице времена у коме живимо. На трен ми се учинило, а по читању се и уверих, да две књиге за децу то могу – да нас подсете шта заправо славимо. Наслови књига већ певају своју песму: Шта то светли звезда није и Светли увек добар човек ауторке Гордане Гоце Стијачић. О њој можете прочитати информације које говоре да је добар новинар, водитељ, лице коме се верује, али и још важније – да је добар пријатељ. Онај кога описују као доброг и врлог пријатеља мора да је још увек дете, и то оно које слика и пише песме као да још увек води дневник, и то дневник детињства. Њена перспектива је другачија од перспективе аутора других дечијих песмарица, иако стилом подсећа на Душка Радовића и Јована Јовановића Змаја, који су јој, рекло би се након читања, узори. Другачијом је, као и њене песме, чини то што остаје дете, а расте, разговара гласно, а ћути јасно, римује са унутрашњим светом који и детету постаје доступно велики и чудесан – Живот.
Поглед
Шта у Поглед може да стане после дечијих књига осим – Тишине блискости. Име изложбе која ће бити отворена у петак, 4. октобра, у Музеју примењене уметности у Београду, и трајаће до 26. октобра. На разговор Тишине блискости позива нас уметница и ауторка изложбе Драгана Дражовић Илић. Изложба је посебно осмишљена за Салон савремене примењене уметности. Шта о тишини текстилне прашине скупљене по специфичним местима говоре уметничка дела од честица, видећемо у просторним и зидним инсталацијама, теписима и видео-радовима груписаним у поставке Тама и Светлост. Шта је између две крајности – да погледамо! Мене су на разговор већ навеле речи из каталога урађеног за ову изложбу – складиште сећања. Да прогледамо!
Препо(р)ука
Небеса казују славу Божију, дело руку његових јавља свод небески – Псалам 18. Право време да сагледамо наше време, када је човеку отворено све у шта да гледа, и када је тренутак да трепне, а да ништа не пропусти. Трептај није пропуштена прилика, већ прилика да прогледамо још једним видом. Да покушамо!
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar