MediaSfera
Piše: Gordana Jočić
Foto: FEDIS
U susret 14. Međunarodnom festivalu drama i serija, koji se od 8. do 10. oktobra održava u Domu omladine Beograda, pod sloganom „Samo dobre vibracije“, Nenad Milenković, osnivač i direktor FEDIS-a, u intervjuu za portal „MediaSfera“ otkriva kako teku pripreme i šta očekuje posetioce ovog jedinstvenog festivala kod nas.
– Pripreme su pri kraju. FEDIS festival svake godine uvodi neku novinu. Naravno, svake godine festival je drugačiji jer su teme tribina i pratećeg programa drugačije, ekluzivne premijere takođe…Ove godine prikazaćemo film “Izvan vremena” o legendarnoj etno i pop pevačici Biljani Krstić, iz razloga što je ona dvostruka dobitnica nagrade Zlatna antena za najbolju autorsku muziku u TV serijama i pozivam publiku da dođe u salu Amerikana Doma omladine u utorak, 8. oktobra od 20 časova i da zajedno uživamo u ovom ostvarenju.
FEDIS je jedinstvena manifestacijakoja je posvećena domaćim televizijskim serijama. Koji su bili Vaši motivi i početne ideje kada ste pokretali festival?
N.M: Iskreno rečeno, ja se više i ne sećam početnih ideja, budući da je to bilo pre 14 godina. Recimo da je motiv tada bio taj što sam jako voleo neke televizijske serije, “Vruć vetar” ili “Grlom u jagode”, a znao sam da Srbija i region, nisu imali festival serija, pa sam odlučio da pokušam da pokrenem jednu takvu manifestaciju. Ispostavilo se da ni Evropa u to vreme nije imala takav festival.
Ovo je 14 izdanje festivala, da li se Vaša početna vizija realizovala do ovog trenutka?
N.M: Na početku je osnovna vizija bila samo da opstanemo kao festival. Svi znamo da je bilo mnogo festivala koji su se održali par puta i ugasili. Kasnije je trebalo doći do podrške državnih institucija, pa zatim “vezati” festival za neku uglednu instituciju koja će nam biti domaćin, pa proširiti takmičarsku selekciju na ceo region…. Sve smo to uz veliku predanost, marljiv rad i čeličnu istrajnost uspeli da postignemo, uprkos svim problemima na koje nailazimo.
Da li dobijate dovoljnu podršku za organizaciju festivala od onih koji mogu da ga finansiraju, države pre svega?
N.M: Podršku dobijamo od Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, i na njoj smo zahvalni. Sredstva koja dobijamo nisu dovoljna da bismo napravili evropski festival serija, kakav naša zemlja zaslužuje. Posebno zbog činjenice da smo prvi festival drama i serija u Evropi, koji u veoma teškim uslovima opstaje. A svi znamo da već čitavu deceniju živimo u vremenima kada TV serije suvereno vladaju svetom i da slični festivali postoje samo još u Lilu u Francuskoj, Berlinu u Nemačkoj i Brnu u Češkoj. Pažnju publike koju privlače serije u današnje vreme, daleko je iznad onoga koji privlače igrani filmovi, a o dokumentarnim ili nekim drugim da ne govorimo.
Da li će i kakvih promena biti ove godine kada je reč o nagradama „Zlatna antena“?
N.M: Kao što pretpostavljam da znate, FEDIS je jedini festival na kome se ravnopravno sa glumačkim dodeljuju i nagrade Zlatna antena za režiju, scenario, fotografiju, kostim, montažu i muziku. Zbog te činjenice dobili smo brojne pohvale prethodnih godina. Od prošle godine, prvi smo uveli nagradu za najboljeg kreatora TV serije, zbog činjenice da su kreatori postali neizostavni segment kreiranja televizijske serije. I taj korak je dobro prihvaćen, pa ćemo ubuduće pratiti trendove i pravce kretanja u produkciji igranih serija, kako bismo bili u korak sa vremenom.
Koji izazovi stoje pred osnivačem i directorom jedinog domaćeg festivala serija?
N.M: O izazovima i problemima bih mogao satima da vam govorim, a neke sam spomenuo u okviru intervju do sada. Ja bih, međutim, da se zahvalim, pre svega našem domaćinu Domu omladine Beograda, bez koga bismo teško uspeli da realizujemo festival, svima kojima nas godinama podržavaju i naravno vama medijskim prijateljima.
Kako vidite domaći serijski program?
N.M: Produkcija serijskog programa u Srbiji poslednjih godina veoma napreduje. O tome govore i serije koje se prikazuju na svetskim televizijskim mrežama, ali i nagrade za evropskim festivalima. Slična je situacija i u ostalim zemljama regiona, ali je razlika u kvantitetu, jer se u Srbiji proizvodi veći broj televizijskih serija u toku godine. Kada je o žanrovima reč, ponuda je takodje raznolika pa imao i dramske serije i komedije, sitkome i franšize za svačiji ukus.
…a kako dramski?
N.M: Ukoliko se ne varam, poslednja TV drama proizvedena u Srbiji je “Bez stepenika” u režiji Marka Novakovića iz 2015. godine. Zašto je to tako i zbog čega su nestale TV drame sa naših ekrana, govoriće naši ugledni gosti na tribini tim povodom u okviru 14. međunarodnog Festivala drama i serija FEDIS.
Da li naši televizijski stvaraoci posvećuju dovoljno pažnje dečijem serijskom programu?
N.M: Odlično vam je pitanje, ali ne bih mogao da vam dam precizan odgovor, jer nisam pažljivo pratio da li mi uopšte imamo televizijske serije za decu. Ono što mogu reći je da već treću godinu zaredom pratimo, afirmišemo i podstičemo dečija glumačka ostvarenja u filmovima i TV serijama, preko nagrade Prva zvezdica koju dodeljujemo svake godine za one dečake i devojčice koji su pokazali poseban talenat u bavljenju glumom u prethodnoj godini, po mišljenju našeg selektorskog tima.
Dodaj komentar