MediaSfera
Foto: Ada Vlajić, Muzej nauke i tehnike
Od 13. septembra do 8. oktobra 2024.
Muzej nauke i tehnike, Galerija 51, Skender – begova 51, Beograd
Vrednovanje eksponata u tehničkim muzejima
Eksponate u tehničkim muzejima kustosi najčešće vrednuju posmatrajući ih kroz prizmu naučno-tehničke i tehnološke inovativnosti, kao i širi društveni kontekst, značaj i uticaj koji su imali u vremenu svog nastanka. Dodatni faktori koji utiču na vrednovanje uključuju lokalni značaj, ukupan broj sačuvanih primeraka, forme i druge slične aspekte.
Međutim, šta se događa kada u obzir uzmemo „manje bitnu“ karakteristiku poput boje? Šta nam istorija razvoja nauke, tehnike i tehnologije može reći o upotrebi boja? Početkom industrijalizacije, tehnologija je zadržavala svoje izvorne boje – metala i drveta – jer je u fokusu bila funkcionalnost, a ne estetika. Bojenje je prvenstveno uvedeno radi zaštite metalnih delova mašina i uređaja od korozije, pri čemu su se najčešće koristile crna, siva i zelena boja.
Tokom 19. veka, u laboratorijama su stvoreni prvi sintetički pigmenti, što je omogućilo širu dostupnost boja nezavisnu od prirodnih resursa. U ovom periodu, industrija dečjih igračaka doživljava značajan napredak, zahvaljujući pronalasku mašine za obradu čeličnih limova 1815. godine, koja je omogućila masovnu proizvodnju igračaka od belog lima. Od 1880. godine, ofsetna štampa na limu omogućila je masovno bojenje igračaka u različite boje.
Početkom 20. veka, s razvojem električnih uređaja, tehničke opreme i automobilske industrije, kao i nauke materijala i hemijske industrije, boja postaje važna karakteristika za razlikovanje proizvoda na tržištu. Bele, bež i pastelne boje počinju da se koriste sve češće. Nakon Drugog svetskog rata, masovna upotreba boja se širi u automobilima, kućnim uređajima i drugim proizvodima. Pojava plastike dodatno je olakšala upotrebu boja, jer se ovaj materijal lako boji. Boje se intenzivno koriste u proizvodnji kućnih aparata poput frižidera, televizora, pegli, telefona, nameštaja i drugih proizvoda. Danas je boja neizostavan element u kreiranju savremene tehnologije i služi za isticanje najvažnijih elemenata i detalja.
Muzeološki eksperiment: Boja u fokusu
Vođeni idejom da boju stavimo u centar našeg istraživanja, odlučili smo da sprovedemo muzeološki eksperiment. Eksponati određene boje, izloženi zajedno, mogu nam ispričati nove muzejske priče o zbirkama, nasleđu, dizajnu, trendovima, kao i o razvoju tehnike i tehnologije. Pretražili smo zbirke Muzeja nauke i tehnike i angažovali kustose u potrazi za eksponatima koji su delimično ili potpuno obojeni u odabrane boje.
Žuta i narandžasta boja prisutne su još od najstarijih pećinskih crteža. U prirodnim oblicima, ove boje su često bile otrovne, a kroz istoriju su imale kako pozitivnu, tako i negativnu konotaciju. Razvojem sintetičkih pigmenata njihova upotreba postala je sigurnija, što je omogućilo širu i raznovrsniju primenu. Osim svojih prijatnih nijansi, ove boje se često koriste u specifičnim industrijama, dizajnu, kao i za znakove upozorenja i određene profesije.
Autori izložbe: Ada Vlajić, Tamara Tešević, Milena Vidosavljević i Ivan Stanić.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar