MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić
Foto: Snežana Krstić
Šta je za mene otac? To nije čovek s kojim ste biološki povezani ili donor genetskog materijala. Otac može biti samo neko ko vam je pokazao koliko je ovaj život lep. To je suština.
Ako vam nije lepo, živite ali da li je to život? Nije.
Ako ne možete da računate na njegovu podršku 24/7. Nije.
Ako vam ne ukazuje na greške a sve vam uskraćuje, pa i da ih sami pravite. Nije.
Ako misli da niste dovoljno dobri za ovaj svet. Nije.
Ako vas oblikuje lažima, obmanama i ucenama. Nije.
Ako gledajući oca ne volite sebe. Nije.
Ako silno želite da se ne pretvorite u karikaturu kakva je vaš otac. Nije.
I tako u nedogled. Naravno, savršenstvo ne postoji, ali dobar otac – da, postoji. I te kako postoji.
Iz jednostavnog primera, životnog, može da se prepozna. Obožava vašu majku i ne stidi se života koji je odabrao. Voli svoju decu i emocije pokazuje, ne samo rečima već delima.
Sećam se…
Treba da polažem vožnju i dan pre polaganja predloži moj tata da provozamo njegovog keca po kraju, gde je bezbedno, samo da vidi kako se snalazim u vožnji. Vozimo se prostranom ulicom i odlučim u jednom trenutku da skrenem u sporednu uličicu gde živi moja drugarica. U odnosu na glavnu ulicu u tu užu se ulazi pod uglom od 90 stepeni. Kao neiskusan vozač, naravno nije mi palo napamet da prikočim i obavezno smanjim brzinu. Pošto nisam mogla bezbedno da skrenem udarila sam u metalni stub koji je bio izbočen na ulici sa leve strane. Naravno, mogla sam da ga izbegnem da sam pažljivije vozila, da sam prikočila, da sam stala… da sam, da sam… Gotovo sad. Od jačine udarca polomio se far, otpalo je levo krilo, limarija se oštetila… Srećom točak je ostao netaknut i auto je ostao u voznom stanju. Istraumirana, tresem se, a tata prebledeo pita:
- Sine, jel si dobro?
Nisam očekivala ovo pitanje u nežnoj, umilnoj, boji glasa. On brine. Počinjem da plačem:
- Izvini, tata. Nije trebalo da vozim danas. Vidi, tresem se.
- Hajde molim te ne drami.
Izašao je iz vozila, pokupio delove automobila, spakovao ih u gepek i vratio se na mesto suvozača:
- Vozi!
- Kako da vozim? Ne mogu! Ne znam da vozim?!
- Znaš. Vozi. Daj prebaci u rikverc i polako izađi iz ulice. Gledaj preko ramena, oba retrovizora… Jel me pratiš?
Upalila sam motor i nastavila da vozim. Glas nije podigao. Ćutimo. Bio je uplašen koliko i ja, videlo se da ne mari za štetu ali ga je mučila pomisao šta da mi se nešto desilo. On je inicirao ovu vožnju. Osećaj krivice je lebdeo u vazduhu, ali ne. Nije bio kriv. Moralo je tako da bude. Morala sam da saznam kolika je on figura u mom život! Moj tata, moj heroj! Zahvalna sam što znam da me otac ni za šta na svetu ne bi prodao, a kamoli za jedan far.
Postavio mi je visoke standarde i neizmerno sam mu zahvalna na tome! Hvala tata, znam zašto je moja duša baš tebe izabrala.
Zahvalna doživotno,
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar