MediaSfera
Колумна представља кратку и динамичну форму обраћања читаоцима и то кроз: Ред Прегледа намењен је актуелном, издвојеном догађају из света религије и културе, није анализа збивања, већ предложено заједничко читање и питање. Ред Погледа је намењен да скрене пажњу и око на стваралаштво и нове идеје из света уметности, заната и културе. Препо(р)ука која следи је замишљена као обједињење два претходна реда. Она усмерава и укрепљује дух, да не заостаје за телом које хода у свету.
Пише: Данијела Марковић
Фото: Анђела Грозданић
Преглед
Навршава се годину дана како постоји ова колумна као извесни здравствени картон реалности. Започео је управо дешавањима на Косову и Метохији и дешавањима код манастира Бањска, задужбини српског краља Стефана Уроша II Милутина из 1313. године. Могла бих и много претходних година да поређам по догађајима и институцијама пре сваког, а свакако пре овог и оваквог времена. Разумем да су институције календари времену и оријентири људима као часовник, али постоји и време пре–времених институција – рецимо време људи. Време људина. Којим језиком говоре ти људи? Један покушај, али и успех да то разазна, дозна, сачува, забележи, подели, посведочи је Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, основан 1987. године. Векови живота у овом Институту бележени су заједно са датумима и културним наслеђем свих народа, дакле – Људи који су живели и желе да живе на Косову и Метохији. Данас је време других бораца за неправду који бране куће од домаћина, продавнице од намирница, пекаре од хлеба и катедре од књига, писаца, научника, истраживача. Време неке небеске правде је изгледа закуцало на врата, а десило се то, да наша неба нису истих висина и боја. Помирити неба није процес на који нас упућују они што небо нису од облака ни видели нити за њега дознали, већ вера која стрпљењем често мучи, али раздањује и саставља неспојиво, а тек кућу и окућницу… Верујемо.
Поглед
Представа Дома културе Грачаница – Стилске игре, настала по мотивима романа Симеона Маринковића, говори деци свих простора поигравајући се са познатом басном Лисица и гавран, провлачећи је кроз различите књижевне стилове, форме и ванкњижевне жанрове, реферишући, како каже најава ове представе, на Рејмона Кеноа и његове Стилске вежбе. Представа је читање света у сликама и читање људи којима смо окружени и чијих утицаја смо свесни. Професор глуме у Косовској Митровици – Дејан Цицмиловић потписује режију, али и храброст да се деци обрати одраслим језиком басне не претварајући је у бајку већ недвосмислено упућује у дубину реалности и наде за друга сутра, јутра. Аматерско позориште Јанићије Поповић, које ради у склопу Дома културе Грачаница, путовало је ових септембарских дана и до Камерне сцене Српског народног позоришта у Новом Саду и њихов рад и посвећеност, радост и стварање, говоре, говоре, говоре све – само не бајке.
Препо(р)ука
Бити као дете не значи бите недорастао и неодрастао. Напротив, бити дете значи разумети свет онаквим какав јесте, а видети га онаквим какав он може бити. То деци излази из искрености, тренутне и оне славне, не по калкулативности. Тужни су – плачу, радосни су – смеју се, некада се у два минута помеша сплет игара емоција – то је дете. Бити као дете и позив Јеванђељски да будемо као деца, подразумева да не одустанемо од искрене туге и искрене радости, па и у једном тексту, представи, глуми. Збиљи, тренутку – животу. Врло често су деца те поменуте Људине.
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar