MediaSfera
Колумна представља кратку и динамичну форму обраћања читаоцима и то кроз:
Ред Прегледа намењен је актуелном, издвојеном догађају из света религије и културе, није анализа збивања, већ предложено заједничко читање и питање. Ред Погледа је намењен да скрене пажњу и око на стваралаштво и нове идеје из света уметности, заната и културе. Препо(р)ука која следи је замишљена као обједињење два претходна реда. Она усмерава и укрепљује дух, да не заостаје за телом које хода у свету.
Пише: Данијела Марковић
Фото: Анђела Грозданић
Преглед
Као увод у дане и погледе, али и смислене кораке које неко као олимпијац пружа, скрећем пажњу на господина и брата добрих дела Давида Јаковљевића, председника француског Удружења Деца Јасеновца. Имала сам прилике да Давида у Јасеновцу и упознам. Представио је свој, али и рад Удружења, у коме су окупљени сви који желе не само да чувају сећање већ и оживе оне који нису само умрли. Како то урадити другачије осим достојанством, истрајношћу, љубављу и вером. Брат добрих дела на мрежама свакодневно објављује активности Удружења, као и људи који предано раде на скупљању података, организују сусрете са људима не само од угледа већ и оне који умеју да гледају очима на лицу и потиљку. Нису то људи колоквијално названи супермени (сигурна сам да на француском звучи боље). То су људи који у изобиљу понуђених боја и застава покушавају да никог не изоставе, а све саставе у фрескопис смисла.
Па, зар сваки фрескопис није такав? Јесте, само што друге боје и друге слике пишу сада по фасадама наших кућа, мостова и огледала, али најмање један француски кварт вежба нову дисциплину Преображења. Побеђених нема, има само народа Божијег.
Поглед
Олује не пролазе никада, новима смишљамо име јер нас се тичу само када и лично морамо да понесемо кофер и кренемо не даље него ближе, најближе где ће вас неко примити и гостити толико колико сећања имају одакле и они долазе. Док пишем ове редове, окупљен је народ у Пребиловцима код Чапљине, у селу једном од четири најстрадалнија места на свету. Колико ту светих има, покушава једна икона да покаже, али још више народ окупљен сваке године на Литургији, баш на овом месту. Речи беседа сваке године су прави катихизиси вере и наде, али и љубави. Љубав се никада не дешава дешава упркос, она је увек изнад сваког гнева и пркоса. Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, како је навео у прошлогодишњој беседи владика Иларион, викар Патријарха српског, „…облак благодати… да је дошао на архитекту Пеђу Ристића и да му је нешто померио у бићу и да се он ту поиграо…”. Тај Јерусалим, Света земља уклопила је боје фрескописа и фрескописца, иако колоритна, у једну боју оца Стаматиса Склириса, као тачку одакле ће све почети не једном-двапут – већ укупан број пута, пута као последњег догађаја, а другог и славног доласка Христовог. Они који су ту и за нас и нама ће посведочити да је то Васкрсли Христос.
Препо(р)ука
Да би престале све олује и путеви који воде у колоне било какве, једино може да помогне да Царство Божије које је у нама (како нам Јеванђелиста Лука говори), буде човеков циљ и задатак и у свету.
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar