MediaSfera
Otvaranje izložbe slika, fotografija i skulptura Saše Montilja „Utočište“ je u u četvrtak 9.maja u galeriji RTS (Takovska 10).
O njegovom radu govoriće Maja Živanović, likovni kritičar i Velimir Karavelić, vajar.
U pratnji klavira nastupiće operska pevačica Branislava Podrumac.
Saša Montiljo „Utočište“
Bistrina i iskrenost kojom Saša Montiljo posmatra i razume svet, i prenosi ih u osobena likovna dela, svakim novim ciklusom iznenađuju snagom stilskih pomaka i tek naznačenim motivskim dostignućima. Kao što priroda bešćutno živi u promenama, tako umetnik traži suštinu – hrabro pristupajući slikarstvu kao stalnom promišljanju.
Njegovo stvaralaštvo izuzetne je estetike, studioznih kompozicionih rešenja i bujne pejzažne atributivnosti, a počiva na prožimanju simbolizma i magijskog realizma. Suptilnost svetlosti, treperenje vazduha i boje, izazivaju dilemu u posmatraču – da li je pred njim realan prizor ili je to umetnikova impresija?
I to jeste suština magijskog realizma, kojom ovaj samorodni slikar vlada duže od dve decenije.
Montiljov tematski opus kreće se od dramatičnih pejzaža, lirskih, ali i uznemirujućih prizora šume, do portretskih prikaza njenih bića.
Lajtmotiv postavke svakako i jesu šume, u čijim jedinstvenim atmosferama prepoznajemo vezanost za arhetipsko. Spajanjem viđenog i imaginarnog, uvođenjem ličnog i magijskog u prizorima monumentalnih, čvornovatih stabala, kao i šuma raskošnog kolorita, sagledavamo vezu sa utočištem – onim praiskonskim, jer drveće ima korenje u našim precima. Ono je na metafizičkom nivou znamenje povezivanja dva antipoda – života i smrti, a šume su polazište za interpretaciju duhovnog promišljanja. Naglašenih krošnji, njihova koloritna treperavost vidljiva je kroz sva četiri godišnja doba, specifičnog pristupa fenomenu svetlosti.
Bića šume prefinjenih su čula – vukovi, srne, veverice, gavrani i sove. Ona žive slobodno i sigurno u utočištu, okružena prirodom. Mirnog stava, direktno nas posmatraju, jer je šuma, simbol tajanstvenog i nepojmljivog, zapravo i zaštitnik tih bića.
Sove, simboli intuicije, čest su motiv na Sašinim slikama, u prizorima gde vladaju umbrom i crvenom, s mostovima koji su spona između postojećih i nevidljivih svetova ili u portretskim slikama gde nas zadivljuju očima. Na izložbi je predstavljeno i desetak drvenih skulptura sova, svedenijih boja… statičnih ili u pokretu. Neke nas netremice proučavaju, a druge žmure dok gledaju u budućnost. Lane, kao univerzalni simbol bezazlenosti i dobrote, novi je junak nekoliko Montiljovih likovnih priča, u kojima je smešteno u zimske prizore, plavetnih tonova.
Predelima nedirnute prirode Saša ukazuje na subjektivan osećaj slobode koji ona izaziva, kao i potrebu za empatijom koju bi trebalo da imamo prema svakom živom biću.
Neke od slika urađene su iz netipičnih rakursa, zadivljujućeg kolorita, sa stepenicama koje vode u nepoznato. Druge streme visinama, poput nekih pagoda. Privlače nas u svetlost, znamenje univerzalne dobrote. Nasuprot njima, drveni mostovi nas vuku u ambis, koji je simbol unutrašnjeg nemira.
Ikonografski gledano, još nekoliko motiva je repetitivno kroz Montiljovo stvaralaštvo. Oblaci, paperjasti, a katkad zastrašujući (nad žitnim poljima, močvarama, poljima maslačaka, ravnicama ili kao glavni protagonisti slika) – simboli su preobražaja. Nekad su prozračni i osunčani, a najčešće teški i slojeviti.
Sunce asocira na dan i zrači snagom, energijom i toplinom, pa je takav i kolorit kompozicija koje ga vizuelizuju. Mesec je simbol noći, povezan s nagonskim, nesvesnim i instinktivnim. Pratimo ga kroz nekoliko slika različite atmosfere i godišnjih doba.
Prolaznost sagledavamo kroz motiv ljuljaški. Vešto su utkane u par slika, a pokreće ih vetar, posrednik između zemaljskog i nebeskog.
Kuriozitet postavke su umetničke fotografije jedinstvenih viđenja i perspektiva Zemuna, u kome Saša Montiljo živi i stvara. One su u galeriji Radio Televizije Srbije – po prvi put na ovaj način predstavljene javnosti.
Karakteriše ih neposrednost, vizuelna ekspresija, energija i emocija… jer je autor oslobođen pravila i duboko povezan s vizuelnim. Osluškuje i fotografiše: svetlost, ljude i prirodu. I to je vrsta njegovog utočišta.
Neki od snimaka su poput impresionističkih slika, drugi realistični. Rafinirano, ali i spontano, istražuje kompozicije kadra, igre blende, ekspozicije i rastakanja svetlosti. Beležeći svakodnevne prizore, zadire u suštinsku energiju vidljivog.
Samorodni likovni put Saše Montilja iznedrio je stvaraoca koji virtuozno materijalizuje misli i osećanja, u atmosferi prirode koja korespondira sa atmosferom duše. Osvežava koloritom i slavi lepote prirode, ali ukazuje i na dobrotu kojom nas opominje naše ljudsko postojanje.
Maja Živanović, likovni kritičar
O autoru
Saša Montiljo je rođen 1978. godine u Beogradu.
Slikarstvo je učio kod profesora Aleksandra Lukovića Lukijana.
Član je ULUPUDS-a i ima status slobodnog umetnika.
Dobitnik je godišnje nagrade ULUPUDS-a za 2015. godinu.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar