Film / TV

„Srbija za početnike“ otkriva „Vukovar za početnike“

MediaSfera

 

Foto: Smiljana Popov/privatna arhiva

 

U novoj pustolovini „Srbije za početnike“ putujemo u grad čiji je veći deo smešten na talasastim obroncima Fruške gore u Sremu, dok je manji deo u ravnoj Slavoniji. U ovonedeljnoj epizodi, “Srbija za početnike” nije samo u ulozi putopisca, već i kao deo važne kulturne delegacije. Na ljubazni poziv ustanove u kulturi “Srpski dom” iz Vukovara, put te najveće rečne luke na Dunavu u Hrvatskoj, zaputila se grupa od petnaestak arheologa, istoričara umetnosti i kustosa najznačajnijih beogradskih muzeja i radnika u kulturi iz različitih institucija. Svima im je zajednička pasija, ali i profesija – nacionalna kulturno-istorijska baština, baš kao i vrlim domaćinima. Povod te posete bila je projekcija filma i predavanje direktora arhiva Jugoslovenske kinoteke, Aleksandra Erdeljanovića “Sto deset ličnosti koje su oblikovale srpsku istoriju i kulturu”, u vukovarskom Srpskom domu.  




“Srbija za početnike” u ovoj priči otkriva “Vukovar za početnike”. Jer Srba je na tom prostoru bilo i pre dolaska Turaka. Zna se da su za svoju drvenu crkvu iz 1578. vukovarski srbi Turcima plaćali tapijsku taksu za crkveno zemljište. U vreme Habsburške monrahije Srbi su bili među vodećim trgovcima i zanatlijama u gradu, a krajem 19. veka ovde podižu Srpsku kreditnu banku. Srpski dom iz 1905. godine podignut je na mestu na kom je bila prva škola u Vukovaru iz 1733, a koju su pohađala srpska deca.

Srbija za početnike

Sreda 20h, Ekovizija

Autorka: Smiljana Popov

U srcu Vukovara, „najposećenije“ zdanje koje preporučuje i najveći svetski turistički sajt Tripadvisor je kuća devastirana i izranjavljena ratom, koja u rupama od granata gaji cveće. Reč je o čuvenoj Gašparovoj apoteci , zaštićenom spomeniku kulture iz 1929. koji pripada srpskoj porodici Jocić.  Od te kuće verovalo se počinje Fruška gora, tj. prvi, najzapadniji obronci Fruške Gore, tačnije  Srem. Ova građevina unutar zaštićene istorijske celine Vukovara postala je jedna od najfotografisanijih kao svojevrsni simbol optimizma i vere u bolje sutra ovog namučenog, ranjavanog i ubijanog grada. Preko puta Gašaparove apoteke je još jedno kulturno dobro, zgrada “Magaze Mihailović – rodna kuća majke srpskog pesnika Branka Radičevića, Ruže Mihailović-Radičević. Ova građevina u baroknom stilu izgrađena je krajem 18. veka, a u vlasništvu porodice Mihailović je od 1780. godine. U magazi je postojala i prva srpska čitaonica-biblioteka u Vukovaru, u kojoj su se čuvale knjige i čitala štampa koja je pristizala iz Beograda, Sremskih Karlovaca, Pešte i Beča. U čitaonici su se u to vreme okupljali ugledni vukovarski Srbi, a rado višen gost bio je I Vuk Stefanovič Karadžić.

U Vukovaru je rođen jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka i prvi i najznačajniji srpski pesnik 18. veka Zaharije Orfelin. Bio je svestrana ličnost: i istoričar, bakrorezac, prosvetitelj, graver, kaligraf i pisac udžbenika. Poznat je po svojoj pesmi Plač Serbiji, Plač Srbije, iz 1761. To je antiaustrijska pesma u kojoj Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne srpske države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet.

Među najznačajnija Orfelinova dela ubraja se prvi srpski časopis iz 1764, štampan u Veneciji, koji je bio prvi časopis na čitavom slovenskom jugu. U predgovoru u vidu manifesta Orfelin iznosi osnovnu ideju građanske prosvećenosti, ideju demokratizacije kulture, da nauka treba da služi potrebama običnog čoveka, a književnost i filozofija da izađu iz uskog kruga učenih ljudi i da postanu dostupni svima. To je prva srpska svetovna i građansko-prosvetiteljska knjiga. 1768. Zaharije Orfelin je u srpski književni jezik uveo mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika i time osnovao slavenosrpski jezik. Bio je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije. Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika. Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780.

U Vukovaru je krajem 18. veka u imućnoj trgovačkoj porodici rođen i srpski istoričar i političar Jovan Gavrilović, koji će u kneževini Srbiji biti ministar finansija, član Državnog saveta predsednik Srpskog učenog društva, treći namesnik Milana Obrenovića posle smrti Mihaila Obrenovića. Bavio se proučavanjem srpske istorije, prikupljao izvore o Prvom srpskom ustanku. Bio je blizak prijatelj Vuka Stefanovića Karadžića, i zalagao se za njegove promene književnog jezika. Dao je veliki doprinos razvoju prosvete u Srbiji i modernom organizovanju srpske države.

Vukovar je nekada bio veoma bogat i „obrazovan“ grad, koji ima i svog nobelovca. Lavoslav Ruzička rođen je u Vukovaru 1887. godine, a Nobelovu nagradu za hemiju dobio je 1939. godine. Zanimljivo je i da su Vukovarčani, i Srbi i Hrvati, u vreme SFRJ uglavnom bili okrenuti ka Beogradu i Novom Sadu, pa su mahom tamo odlazili da studiraju. Veza Beograda i Vukovara je ovim malim kulturnim poslanstvom dobila i posve novi zamajac.

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .