MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić
Foto: Snežana Krstić
U moru stresnih priča i mračnih vesti svima je potrebna izolacija od sadržaja koji davi i guši. Ne u smislu da želimo da pobegnemo od stvarnosti, od neke nezdrave realnosti, ali prirodno je i normalno da nam takve informacije ne prijaju, ma koliko bili željni da saznamo sve detalje. Pa i ona kampanja #neklikći ili kako su već nazvali taj haštag?! Svakako, poruka je jasna – ne čitajte sve vesti koje vam iskaču, ne otvarajte notifikacije, ne ulazite na sve platforme koje jedno te isto pišu, prepisuju, kače i razvlače potpuno iste tekstove promenjenog naslova… ne, ne, ne… Zašto? Zato što vam nije dobro od predoziranja negativnim sadržajima. Ljudi, ugušićete se. Neće vas sajtovi ugušiti, vi to radite sami sebi. Zato što vam je nizak stepen samokontrole ili ste podvodljivi ili pak mislite da ste otporni na „smeće”. Niste. Ponoviću – niste, niko nije!
Imate razne eksperimente koji su rađeni na tu temu i videćete koliko je toksično okruženje otrovno i pogubno za pojedinca i nijedna jedinka nije jača od grupe. Čak i ako taj pluralitet čine neki sadržaji koje konzumirate i zato je izuzetno važno šta čitate. Važno je šta birate. Važno je kome verujete. Najvažnije je da sačuvate sebe i svoje mentalno zdravlje. Svako „smeće” koje ugrozi vaš duh ispoljiće se kroz telesnu bolest. Ne znam koliko ko čita i koliko je kome šta važno u život i da li uopšte posedujete neke standardne važnosti i nevažnosti, možda to i nije moja stvar?! Možda je najjednostavnije da okrenem glavu na drugu stranu, da kažemo sebi – to nije samo moja stvar, ali jeste. Moja je stvar. Tvoja je stvar. Ako uspemo sebe da promenimo nabolje, ako uspemo sebe da izgradimo na zdravim osnovama, ta ista istraživanja pokazuju da možemo da utičemo na ljude iz našeg najbližeg okruženja da razmišljaju zdravo i budu zdravi, da ozdrave. Ako znamo da bar jednu osobu možemo da sačuvamo da ne oboli onda smo uspeli, a kamoli ako je u pitanju više desetina, stotina ili hiljada ljudi. Ovde pričamo o milijardama. Razumete? Pa hajde da probamo! Hajde da odlučimo svesno da biramo ono što je dobro, ne nužno pozitivno, ali mora biti dozirano. U redu je da znamo, da budemo informisani, ali da se trujemo – nije dobro.
Kako sam sebi pomogla iako radim u medijskoj industriji, iako razumem bolje od svih vas kako sistem funkcioniše, iako ne mogu da se izolujem…? Mogu, mogla sam da napravim izbore. Vi ste zapravo proizvod vaših izbora. Vi ste zdravi onoliko koliko ste osvestili tu potrebu da to i budete. Akcenat je na mentalnom zdravlju, na duhovnim vrednostima koje preferirate, načinu na koji ispoljavate svoje unutrašnje biće i na posletku vaša spoljašnost je samo izraz svega što nosite u sebi. Iako, nije uvek tako… Svakome se desilo da ste u radnji izabrali najlepšu jabuku, jedru. Onu koja sija… deluje kao potpuno zdrav plod, ali kada ste je presekli videli ste da je unutrašnjost trula iako nikakvih vidnih indikacija nije bilo. Bilo bi da smo sačekali još koji dan, jer kad tad ono što je unutra ispliva. Zato, podsetiću vas i priče o truloj voćkici u činiji sa zdravim. Ta jedna, samo jedna trula, ako se ne izoluje preneće „bolest” na druge, zdrave jedinke. Umesto jedne bacićete punu činiju voća. Ako na vreme ne prepoznate propadanje znači da ste spremni da propadnete. Tako su jednostavni primeri iz života. Nema filozofije, samo ono što smo svi videli, što znamo a najgore je što smo svesni posledica i ništa ne preduzimamo. Klik! Klikćemo?! I bez obzira na tu svesnost bežimo u nesvesno, jer nam je lakše da prikrivamo trulež. Ne! Trulež mora da se očisti ili izoluje.
Desiće se izolacija ogromne količine „bolesnog“ sadržaja bez mogućnosti da se bilo šta reciklira i bunari iz ko zna kojih godina. To neće biti moguće i biće strogo zabranjeno repetativno isticanje jedne te iste vesti samo zato što se baš to pretražuje. Verujem da će pametne mašine nadmašiti našu pamet i „reći” – ‘ajde malo da više ne budete glupi, dajte da vam pomognemo i za danas je dosta ovih priča, na primer. Moglo bi to da se desi? Ako ništa drugo bar priželjkujem da se uradi neki sajber čistač, neki digitalni „risajkl bin” gde će ako vas većinska publika (preko 50%) tri i više puta ubaci u taj koš nećete moći da pokrenete svoj sajt ili aplikaciju. Neke mere moraju da postoje. Pa, hajde za početak da se pozabavimo kaznenim merama. Predlažem da postavimo standarde kojih ima ali se ne poštuju. Pa hajde, ako nećemo milom da ih primenjujemo, onda „silom” koja je u digitalnom svetu, rekla bih, sasvim u redu?! Kada mediji krenu da nas „spamuju” mi klikom na „blok” ili prevučemo u taj „risajkl bin” ili da se napravi čistač koji nosi naziv popularne čarobne reči u Srbiji – „od*ebi”. Tako tri puta „od*ebi” i više sa tvog uređaja ne možeš da pristupiš tom sajtu. Naizgled zeznuo si se, ali u realnosti oslobodio si se!
I tako… mnogo je tu ideja, koje treba baciti u neke primenjive okvire i videćete kako bi se više vodilo računa! Videćete kako bi i vazduh bio lepši, priroda bliža, a Sunce toplije! Samo treba da se oslobodimo „smeća”. Realno, ne treba nam!
Čistim samo u svojoj kući i svom dvorištu, a tuđe „đubre” me ne interesuje, uglavnom. Osim u slučaju kada ta „prljavština i štroka” ulazi u moj prostor… bilo trodimenzionalni, bilo dvodimenzionalni?! U tom slučaju mora da me interesuje!
Ne klikće, bira sadržaj, što i vama preporučuje,
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar