Putovanja

Povratak starim, dobrim, sporim putovanjima vozom u ZELENO MEĐIMURJE

MediaSfera

 

Tekst: Smiljana Popov, Alma Premerl Zoko

Foto: Nikola Zoko, Smiljana Popov

 

U eri neumoljivog planetarnog ubrzanja, kad jedemo, molimo, volimo – instant i na brzaka, kad nezaustavljivi turbo mehanizam naših života više nema opciju pauza ili stop, kad ni sopstvene misli više ne čujemo od buke i besa ovih ludih, modernih vremena, kategorički imperativ vremena sadašnjeg sve ultimativnije glasi: “USPORI”. Sve nam je više prekopotrebno usporavanje u svim segementima života – od kuvanja do putovanja. Sve nam je jasnije da nam je kvalitet iskustva važniji no kvantitet. I da nije putovanje samo što pre stići do destinacije, već da je lepota i uživanje i doživljaj i u samom činu i trajanju putovanja. A da smo to nekako s godinama zaboravili, jer nam je vreme postalo luksuz na ovom rolerkosteru što se život zove.




Zato valjda vozovi mnogima od nas predstavljaju poseban užitak i omiljeno prevozno sredstvo – sećaju na godine kad smo putovali spavaćim kolima s roditeljima na more, kad je vreme teklo sporije i imalo nekakvu punoću, i sadržaj, i smisao…

I kad me je Turistička zajednica Međimurske županije pozvala VOZOM U ZELENO MEĐIMURJE, tj. kako oni kažu: „Z cugom v zeleno Međimurje“, pomislih: “Napokon da neko osmisli turističku ponudu vozom! Putovanje po mojoj meri.” I to u najzeleniju regiju Hrvatske, koja iz godine u godinu postaje sve popularnija, kao perjanica održivog, ekološkog turizma. Međimurje je prva turistička destinacija s Green Destinations sertifikatom za održivi turizam u Hrvatskoj. Ako vam kažem da ta, najmanja hrvatska županija ima više od 800 km uređenih biciklističkih i pešačkih staza i prvi bike hotel u Hrvatskoj (božanstvene terme Sveti Martin na Muri u kojima sam bila dva puta i prosto obožavam to mesto, gde dobijete bicikl, a ujutru imate časove joge) ne čudi što se našla na karti cikloturističkih destinacija visoke kvalitetne usluge. Međimurje je raj ne samo za bicikliste, već za sve poklonike aktivnog turizma, rekreativce, ljubitelje prirode, ali i bogate kulturne baštine.

Verovali ili ne, najveći broj izvornih narodnih pesama po glavi stanovnika na svetu zabeležen je u Međimurju!!! Čak je kao podlogu za melodiju nemačke himne kompozitor Jozef Hajdn iskoristio međimursku narodnu pesmu “Stal se jesem”. Najveći broj zaštićene nematerijalne kulturne baštine u odnosu na broj stanovnika u Hrvatskoj popisan je baš u Međimurju. Međimurje je i jedina turistička destinacija u Evropi koja je tri puta dobila nagradu Izuzetne destinacije Evrope – EDEN.

No kako su istraživanja pokazala da čak 75 % turista u Međimurje dolazi svojim automobilom, pri čemu stvaraju veliki negativni CO2 otisak, Turistička zajednica Međimurske županije osmislila je novu turističku ponudu – „Z cugom v zeleno Međimurje“, kako bi najzeleniji deo Hrvatske očuvala zelenim. To je deo projekta Laboratorija održivog razvoja turizma, u kojoj sam i sama bila pokusni kunić. Reč je ekološki prihvatljivom dolasku u Međimurje vozom, učestvovanju u nizu ‘zelenih akcija’ i istraživanju Međimurja biciklom, ili pešačenjem ili se pak vozeći Hop on, hop off minibusom Međimurje u pokretu koji svima omogućava da na brz i jednostavan način obiđu sve turističke mikrolokacije na ovoj destinaciji. Krenulo nas je oko stotinu iz Zagreba, vozom.

“ Ova turistička priča nije samo izlet nego radimo na održivoj mobilnosti, jer znamo koliko je voz zapravo održivije putovanje u odnosu na automobile i autobuse, a da ne govorimo o kruzerima i avionima. Naši putnici ovog prvog puta nisu samo izletnici nego i volonteri koji su na desetak lokacija po Međimurju učestvovali u radnim akcijama za našu lokalnu zajednicu, da nam Međimurje bude čistije i lepše i kao takvo primi buduće goste koji će uživati naše gostoprimstvo“ – rekao je vidno zadovoljan direktor Turističke zajednice Međimurske županije Rudi Grula kad je video koliko nas se nsmejanih izletnika/volontera skupilo u 7h ujutru na prvom peronu zagrebačke Železničke stanice.

Tu nas je dočekala muzička dobrodošlica najpoznatijeg međimurskog pevača narodnih pesama, Mirka Švende Žige, koji se sa svojim mini bendom ukrcao na voz i nastavio da peva kultne međimurske evergrinove sve do dolaska u Čakovec. Za vreme ovog veselog putovanja Rudi Grula je sa svojim timom predstavio koncept Laboratorija održivog razvoja turizma tokom kojeg su učenici Srednje strukovne škole Prelog i njihova profesorka kuvanja Slađana Herman svim putnicima poslužili međimurski doručak. U skladu sa idejom održivosti, doručak je podeljen u „pinklecu“, kuhinjskoj krpi izrađenoj u Socijalnoj zadruzi Humana Nova, i to bez otpadne ambalaže. Ovaj tim bio je zaslužan i za večeru tog dana u Domu kulture Štrigova, u kojem su svi putnici volonteri uživali u specijalitetima Međimurja, ali i na interaktivnoj gastro radionici sa Slađanom u kojoj se naučilo puno o zero waist načinu kuvanja.

Datum prvog putovanja nije odabran slučajno, povezan je sa Danom planete Zemlje, pa su dolaskom u Čakovec svi putnici iz voza podeljeni u manje grupe i raspoređeni na lokacije kako bi učestvovali u različitim ekološkim akcijama. Uređenje taktilne staze uz eko kuću Holiday Home Lina, gradnja „hotela“ za bube u dvorištu divnog interaktivnog muzeja Med dvemi vodami, izrada kućica za ptice na skeli Mlina na Muri, izrada sveće od voska u laboratoriju Termi sv.Martin od čije je prodaje prihod namenjen fondu za zbrinjavanje napuštenih pasa – samo su neke… Bravo za ideju!

Ja sam raspoređena u dvorište Spomen doma rudarstva „Cimper“ gde sam božanstven dan provela na kreativnoj, artističkoj radnoj akciji s Društvom žena Mursko Središće. Ali o tome ću vam pripovedati u posebnoj epizodi…

Čula sam da je posebna atmosfera bila na radnoj akciji udruge Pogled gde su volonteri  uredili okolinu objekta za decu s autizmom, a veselo je bilo i u vrtu Pozojov Vrčak gde su domaćini Mirjana i Marijan Hren pokazali osnovni princip regenerativne poljoprivrede. Učestvujući u proletnjim radovima u vrtu i mali i veliki volonteri naučili su puno o suživotu svih biljnih i životinjskih vrsta u ekosistemu vrta, a kad su s poslom završili pozvani su na zdravi ‘obrok’ – kašu od prosa sa sveže ubranim, rascvetanim vlascem.

„Izuzetno sam se veselila ovom putovanju u Međimurje, koje sam baš poklonila sebi, a nadam se time pridonela i ekološkom osvešćivanju svih nas, prvenstveno i sebe same. Toliko sam srećna što sam posadila drvo, a i celi vikend je bio protkan brojnim zanimljivim događanjima. Posebno su mi se dojmili međimurski konji kojih je ostalo još svega tridesetak. Iskreno se nadam da smo ovom akcijom dali podsticaj ljudima da uživaju u našoj prekrasnoj prirodi, ovaj put u Međimurju“ – rekla je glumica Mia Begović koja je, s glumcem Damirom Poljičakom iskoristila priliku da u voćnjaku eko kuće Holiday Home Lina, prvog objekta ruralnog turizma u Hrvatskoj s prestižnim Ecolabel sertifikatom i jedne od destinacije volonterskih radova, posade drvo. U tome je posebno uživala i Damirova ćerka Erin koja se prvi put vozila vozom. Koliko današnje dece se nikad nije vozilo vozom, o tome nisam razmišljala. Mala Erin je novim ‘igračkama’ drvenim oblucima i kamenčićima (korišćenim za izradu taktilne staze) pronašla zanimaciju ostavljajući svoj zeleni trag tokom vikenda.

Nešto dalje dizajnerka Anamarija Ricov, poznata po upotrebi ekološki prihvatljivih tkanina u svojim kreacijama (svi komadi su izrađeni od recikliranih tkanina i obojeni bojama na bazi vode što ih čini biorazgradivim) pomogla je  u radovima OPG OPOR iz Oporovca poznatom po uzgajanju koza. Volonteri su videli kako izgleda život pastira, čuvajući svoja stada taj dan, a Ana Marija je posebno bila ponosna što je njoj u pastirenju pomogla njezina četvoronožna prijateljica, pas Šiba, koja je s vlasnicom dobrodošla i u voz I u Međimurje.

Jedna ekipa je na poljoprivrednom dobru PG Geler, pomagala u pripremi pašnjaka za Međimurskog konja, autohtonu ugrožena vrstu, kojoj preti izumiranje. Reč je o radnom konju, koji se koristio za obradu zemlje i prevoz, jedinoj radnoj snazi i pomoći vrednim ljudima ovog kraja. Danas je samo 40-ak grla i to na ovom PG-u.

U Štrigovi su volonteri su očistili šumski put uklanjajući granje i ostatke lišća. Nakon što je staza postala prohodna i lepa, usledila je i nagrada! Iznad Štrigove, na kultnom Mađerkinom bregu svi volonteri iz ove grupe nazdravili su lepo provedenom vremenu i uspešno odrađenom poslu čašom pušipela – vina koje se pije u ovom kraju.

Međimurskom gibanicom zasladili su dan volonteri na Mlinu na Muri koji stojeći na skeli ispod koje je prolazila energična Mura u miru i skladu s prirodom izrađivali kućice za ptice.

I tako red rada, red zabave, red uživanja u predivnoj prirodi ali i u eno gastro ponudi stiglo je vreme i za počinak. Svakom putniku na ovom zelenom izletu pružena je mogućnost da bira smeštaj pa kako je padalo veče stotinak nas je krenulo do svog smeštaja. Neki su spavali u eko kući Holiday home Lina, neki u Glamping resortu Toplice Sveti Martin, neki su odabrali robinzonski smeštaj PG Geler, neki su prespavali u ekološkoj kući sa zemljanom fasadom (prirodnim izolatorom) Pozojovog Vrčaka. U izboru su bili i hostel Industrial, hotel Park u Čakovcu, a neki su krenuli prema Prelogu i spavali u hotelu Panorama s pogledom na najveće akumulaciono jezero u Hrvatskoj.

„Kako bismo goste ohrabrili da prespavaju u Međimurju te tako produže svoj boravak i pridonesu turizmu, koncept „Z cugom v zeleno Međimurje“ podrazumeva jedno noćenje. U tom slučaju se vozom putuje besplatno. Da je ideja naišla na pozitivan odjek pokazuje podatak da su u dva dana rasprodati svi aranžmani i svi su se izletnici, njih stotinak, odlučili za vikend varijantu, dakle rezervisali su spavanje i dva dana proveli u Međimurju“ – zaključio je direktor TZMŽ Rudi Grula napominjući kako je ovaj koncept zamišljen kao putovanje jednom mesečno. „Z cugom v Zeleno Međimurje“ tako možete ponovo u maju, a sve informacije možete naći na web stranici www.boje-medimurja.com

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .