Događaji

Muzej nauke i tehnike: Izložba Hemijska tvrđava – 155 godina od otkrića periodnog sistema elemenata

MediaSfera

 

 

 

Izložba „Hemijska tvrđava“, autorki dr Jasminke Korolija i dr Ljube Mandić, posvećena sto pedeset petoj godišnjici otkrića periodnog sistema hemijskih elemenata i sto devedeseto godišnjici rođenja njegovog graditelja Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva, će biti otvorena u sredu, 17. aprila 2024. godine, u 19 časova, u Galeriji 51, Muzeja nauke i tehnike, Dobračina 51.




 

Izložbu će otvoriti prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 Izložba „Hemijska tvrđava“ za posetioce će biti dostupna od 18. aprila 2024. godine.

 O izložbi

 Izložba „Hemijska tvrđava“, autorki dr Jasminke Korolija i dr Ljube Mandić (Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu), realizovana je povodom obeležavanja dva značajna jubileja: 190 godina od rođenja hemičara Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva i 155 godina od otkrića i objavljivanja periodnog sistema elemenata.

Interaktivna izložba prati nastajanje i rast periodnog sistema elemenata i prikazuje životne i neživotne uloge hemijskih elemenata putem kratkih priča: Joni metala i stisak ruku, Spasilac Zemlje, Treće mesto u Univerzumu, Glas blage histerije ali i anstezije, Mali Lucifer, Srebro iz gline, Šta povezuje sunđer i koprivu, Zapis u kosi, Jedinjenja opasna, a stvaraju se u organizmu, Odbrana zasnovana na mirisnim supstancama elemenata, „Molekulski taksi“ kiseonika, Lud kao šeširdžija, Zbog njega nas um napušta, „Itaj, itaj!“, Pacifista među najotrovnijim metalima, Aristokratija u moru, Grumen od 112 kg… Na izložbi će biti prikazani i različiti predmeti, materijali, kao i interaktivni eksponati.

Na izložbi je prikazano kako se periodni sistem menjao i rastao sve do 2010. godine kada je otkriven 118 element tenesin. Za izložbu je dabrano 28 hemijskih elemenata, najčešće prisutnih u našem životu.

Mendeljejev

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (1834-1907) je hemičar čije delo periodni sistem elemenata je jedno od najvećih otkrića u svetskoj nauci 19. veka. Rođen je u sibirskom gradu Tobolsku. Studirao je pedagogiju i hemiju u Sankt Peterburgu. Diplomirao je 1855. godine. Posle odbrane magistarske teze studirao je prirodne nauke u Parizu i Hajdelbergu. Nakon studija se vratio u Rusiju i doktorirao 1865. godine. Bio je profesor hemije na Tehničkom institutu i Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Mendeljejevljeva interesovanja su bila široka, bavio se preradom nafte, uglja, mineralogijom, proizvodnjom gvožđa, pedagogijom i filozofijom.

Hemijska tvrđava je  omaž tvorcu i njegovom delu. Kameni temeljci za gradnju ove tvrđave sakupljani su 80 vekova, a njeno građenje započeo je Mendeljejev 1869. godine. Na raspolaganju je imao svega 63 kamena – do tada poznata 63 hemijska elementa. Ogromno znanje o njihovim svojstvima i atomskim težima omogućilo mu je da otkrije periodni zakon. Na osnovu njega je svakom elementu odredio tačno mesto u zidinama tvrđave, to jest periodnom sistemu elemenata. I ne samo to, ostavio je prazna mesta za elemente koji će tek biti otkriveni.

Na početku je Mendeljejevljeva tablica imala malo pristalica među naučnicima. O njoj je počelo da se piše tek kada su otkrivena tri hemijska elementa koje je Mendeljejev predvideo. Krajem osamdesetih godina 19. veka počinje postepeno uvođenje periodnog sistema u univerzitetske udžbenike i nastavu. Tako je 1890. godine unet u udžbenike za studente u Engleskoj.

 Veze Mendeljejeva sa Srbijom

 Za razliku od zemalja na Zapadu, u Srbiji već 1874. godine hemičar Sima Lozanić, univerzitetski profesor, naučnik, prvi rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, u univerzitetskom udžbeniku iz neorganske hemije pominje periodni zakon i periodni sistem elemenata, što je bilo prvi put van ondašnje Rusije. U drugom izdanju ovog udžbenika iz 1880. godine opširno piše o „Zakonu perijoda”. Na predlog Sime Lozanića Mendeljejev je 1904. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.

Izložba „Hemijska tvrđava“ realizovana je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .