Fenomeni

Marina Bulatović naša književnica iz Kanade: Milevu je krasila hrabrost

MediaSfera

 

Piše: Jovanka Simić

Foto: Wikipedia

 

Ni 76 godina posle upokojenja Mileve Marić ne posustaju publicisti i istraživači u želji da što potpunije slože biografski mozaik prve supruge nobelovca Alberta Ajnštajna.




O Milevi, nepriznatoj koautorki Teorije relativiteta,ostavljenoj supruzi, tužnoj majci zbog bolesti mlađeg sina, ženi kojoj se do pre 20 godina ni grob u Cirihu nije razaznavao, napisani su tomovi. Marina Bulatović, novinarka i književnica iz Kanade, već nekoliko godina usredsredila se na istraživanje da, kako kaže za „Novosti“, i sebi i čitaocima njene buduće knjige približi Milevinu nesvakidašnju životnu priču.

Pritom, ne doživljava je ni kao tužnu, ni kao depresivnu. Mileva je, po Marininom viđenju, bila suprotna stereotipu koji je prati.

– Pročitala sam stotinak njenih pisama kumovima Gajin, Heleni (Kaufler) Savić i ona najvažnija, upućena Albertu. Zaključila sam da je ona bila puna idela i velikodušna. Imala je izražen smisao za humor. Bila je dosledna, odana kao prijatelj, moralna i vrlo pobožna. Nedeljom je išla na liturgiju u rusku pravoslavnu crkvu u Cirihu – otkriva naša sagovornica.

Hrabrost je, smatra Bulatovićeva, bila najvažnija Milevina osobina. Na velikom iskušenju našla se kada joj je Albert 1914. postavio uslove za dalji zajednički život navodeći da ne želi razvod, ali da njegova odela i veš treba da su čisti i u dobrom stanju, da on redovno dobija tri obroka dnevno u svojoj sobi, da su mu spavaća i radna soba uredne, da njegov pisaći sto bude na raspolaganju samo njemu.

To je, zapravo, značilo „život u troje“, sa Albertovom novom izabranicom i bliskom rođakom Elzom, što je odlučna i patrijarhalno vaspitana kćerka Miloša i Marije Marić odlučno odbila.

– Samo desetak dana kasnije, Austrougarska je objavila rat Srbiji i počeo je Prvi svetski rat. Već sledećeg dana, Mileva je sa decom, u pratnji dobrog zajedničkog prijatelja, otputovala u Cirih. Odlučila se na ovaj korak za manje od dve nedelje – naglašava Marina.

Mileva i Albert zvanično su se razveli 1919. na osnovu parnice koju je ona pokrenula 13. jula 1918. u Palati pravde u Cirihu, tereteći supruga za preljubu. Celokupne troškove suđenja snosio je tuženi Albert.

Posle ženidbe sa Elzom, kada ga je naučnička slava potpuno „opila“, navodi za naš list Marina, on je bio u ljubavnoj vezi sa Beti Nojman, Austrijankom koja je imala 23 godine, a koju je zaposlio kao sekretaricu u Institutu za fiziku. Albert joj je predlagao da pođe sa njim u Njujork, gde bi živeli zajedno sa Elzom. Ponovo „život u troje“. Nojmanova je odbila takvu ponudu, baš kao i Mileva.

– Mileva je nastavila da živi „punim plućima“: ugostila je u Cirihu mnoge prijatelje iz Srbije, pomno je pratila štampu i slušala radio, bila odlično obaveštena o svetskim i evropskim zbivanjima, kao i prilikama u Srbiji – naglašava Milevinu odlučnost naša sagovornica.

Povremena prepiska Mileve i Alberta trajala je „do poslednjeg daha“. Albert koji je živeo u Americi od početka Drugog svetskog rata, bivšoj ženi žalio se što mora da nosi naočare, da je potpuno sed i da mora da pazi šta jede. Poslednje sačuvano Milevino pismo bivšem mužu napisala je nekoliko meseci pre nego što je preminula avgusta 1948.

Bulatovićeva je u istraživanjima dospela i do saznanja o prijateljstvu Ajnštajnovih sa porodicom Marije Kiri. Upoznali su se bliže u Parizu gde je Albert priredio predavanje. O tom susretu svedoči njegovo pismo od 3. aprila 1913. u kojem se Mariji Kiri zahvaljuje „svim srcem na vremenu koje ste nam posvetili“. Zanimljivo je da je Albert u pismu molio Mariju Kiri da mu oprosti „…ako ste se kojim slučajem zbog mojih neotesanih manira osetili neprijatno.“

Marina piše roman „Srećna srpska Nova godina“ u kojem su glavni junaci Mileva, Tesla, Pupin, Milanković i slikarka Milena Pavlović Barili. Šta ih je povezivalo?

– Primera radi, čak tri moja junaka su obožavala hotel „Moskvu“ u Beogradu i tu boravili. Družili su se Milevin stric Radovan Marić i Teslin ujak Pavle Paja Mandić. Čestitali su srpsku Novu godinu rodbini. Mileva iz Ciriha, čestita kumovima Gajin u Novom Sadu, a Milena šalje čestitku majci u Požarevac. Niko od njih nije zaboravio svoje korene ma gde da su živeli, ma koliko slave da su stekli. Pupin je slavio Svetog Savu, Tesla – Đurđevdan (i svoj imendan Svetog Nikolu), Mileva – Svetog Stefana, Milena – Svetog Atanasija Velikog (31. januar), a Milutin Milanković – Đurđevdan.

Pouzdana mlađa sestra Zorka

Zorka Marić, Foto knjiga, Đorđe Krstić

O Milevinoj sestri Zorki (1883-1935) malo je do sada bilo podataka. Kao i Milevu, do danas je prate mnoge neproverene glasine i neistine. Bulatovićeva ističe da je ona takođe bila obrazovana. Školovala se u Rumi, Zagrebu, Novom Sadu, Pragu i Cirihu. Tečno je govorila mađarski i nemački jezik, svirala je klavir i bila najmuzikalnija od svih Marića. Nije se udavala. U Cirih je došla kod Mileve. Albert tada (1917.) piše prijatelju: „Moja je svastika je krajnje pouzdana i veoma vezana za Micu i decu.“

 Brat Miloš začetnik kloniranja

Miloš Marić sa drugom suprugom i kolegom u SSSR – Foto Dragiša Marić

Doktor Miloš Marić (Ruma 1885 – Saratov 1944), mlađi Milevin brat, i danas je priznat naučnik u Rusiji, a malo poznat u Srbiji. U Prvom svetskom ratu kao zarobljenik dospeo je u Rusiju i tamo ostavio dubok trag u nauci. Cenjeni je histolog, univerzitetski profesor i slovi kao jedan od začetnika kloniranja ćelija još pre osam decenija. U našoj javnosti do sada je bilo nepoznato da su Miloš i njegova supruga Marija Karpova, nemajući poroda, usvojili i podigli troje dece njenog brata Nikolaja koji je umro vrlo mlad. Jelena Frederiks iz Moskve, praunuka jednog od usvojenika, 2018. je prvi put došla u Kać u posetu rođaku Dragiši Mariću. Sa Uspenskog groblja u Novom Sadu gde počivaju Miloševi i Milevini roditelji i sestra Zorka, odnela je grumen zemlje na grob svog pradede Miloša koji počiva u Saratovu.

Izvor: Novosti

 

 

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .