Kolumne Sizifov posao

Milica Ašćerić: Ženama o ženi

MediaSfera

 

Piše: Milica Ašćerić

Foto: Snežana Krstić

 

 

Jedva sam dočakala da nađem malo vremena da se pozabavim mojim pisanijama. Utorak je pred moju sredu i red je da nešto iskuckam…

Smisleno ili manje smisleno, ponekad pomislim da je sasvim svejedno. Pošto ljudi razumeju samo ono što je u skladu sa njihovim referentnim sistemom vrednosti, ali opet se radujem što vidim da ipak ima onih kojima ne treba da se pravdam, pojašnjavam i objašnjavam. Jasnije im je ili možda nije, ali ne opterećuju sopstvenim neznanjem iako mi povremeno filozofiranje godi…  




U nedelju sam se setila mame i u priči sa dragim ženama podelila svoja zapažanja da ljude koji su deo našeg života možemo grubo da podelimo u dve kategorije – na one od kojih se nikada ne oporavimo kada odu iz našeg života i one koji svojim odlaskom ostavljaju ogromno olakšanje i rasterećenje. Moja mama je pripadala ovoj prvoj kategoriji, nikada se nećemo oporaviti od nje. Takvu vrstu nedostajanja osete samo oni koji su imali u životu takvu figuru koja ne guši, ne opterećuje a tu je prisutna i voli vas bezuslovno, bezrezervno i bezgranično. Osoba koja ništa nije tražila za sebe već da budemo ljudi koji uvek otvoreno mogu da pričaju o svom životu a da se ne zastide svog lika i svojih dela. Bila je žena koja je toliko dobra uložila u borbi protiv svekolikog zla da smo mogli samo da je posmatramo s divljenjem. Njena misija je bila da pokaže, a sada znamo da je uspela, i da dokaže da snaga dobra, istine i ljubavi jedino živi, zauvek. To je živa istina. Čak i sada kada sam iskoristila sintagmu „živa istina” razumem da slučajnosti ne postoje i da je istina uvek živa. Ona je moja istina. Ona živi.

Bila je žena koja je poštovala oca i brata više nego što su oni sebe, koja je volela njihove porodice kako oni nikada nisu njenu. U muža, mog tatu, gledala je kao u Boga iako je bleda slika božanskog bića. Voleo je i voli je, zauvek. Nije se oporavio od nje, niti će. Žena koja se za svoju decu borila kao vučica. Bila je orlica koja se s vranama borila tako što je išla u visine, a ne tako što im je zadavala iste udarce. Zlo se u njenom prisustvu gušilo. Bila je svetlost, sveća koja je gorela zbog nas. Mada, vremenom postala je Sunce?! Put. Znak da će ono što je dobro pobediti. Pobedila je!

Žena koju nisam videla da se plaši za sebe ali je strahovala za druge, za porodicu, muža i decu. Samo da nama bude dobro, a za nju ne treba da se brinemo. Jaka žena, kažu. Borac. Bila je snažna, pogon koji vuče… jača od svih nas… U sopstvenoj bolesti tešila je druge i nas, jer se nije plašila ishoda. Nikada se nije plašila smrti. Više puta je Tanatosa gledala u oči i znala je da ga je prozrela kada je izgubila sina prvenca, prezrela kada joj je otrgao majku i prevazišla kada je shvatila da joj više ništa ne može. Prebolela i na posletku prihvatila istinu života. Znala je da je njena misija na Zemlji završena i da ne mora više da se bori ili brine, ostvarila je što je želela – da nas vidi hrabre znajući da ćemo i bez nje znati kako, s kim i zašto dalje. Postavila je standarde, visoke. Znamo da najviše vredi… istinska ljubav prema životu koji biramo!

Nisam sigurna da li sam želela da ovo bude priča o njoj. Neka bude priča o svim samosvesnim ženama koje streme visinama, koje prepoznaju dobro u svakom zlu i svemu što ih okružuje, ne boje se da padnu jer svesno hrle najvišim vrhovima i računaju na rizike, nije ih strah za sebe koliko za one koje vole najviše, materijalno im je sporedna stvar jer su naučene da se šire samo u rasponu sopstvenih ruku, krila, i raspolažu s onim što imaju… Ne onim što imaju drugi, već onim što stiču, grade i stvaraju same ili s onima koje vole. Nikome ništa ne duguju, a mnoge su zadužile. Samo snažne iznutra nesalomive su ma kakve spoljašnosti bile. Lepe su, uvek su lepe.

Ona ostavlja i kada voli ako ne dobija istu količinu ljubavi, jer zna šta daje. Ona daje sve ali toliko i traži, ne cepidlači ali zna šta znači „sve”… Ona je teška, ali samo takve se vole najlakše i najlepše. To je žena koja ne umire. To je žena koja će večno da živi u srcima onih koji su imali prilike da je sretnu u životu, a kamoli da im takva jedna posveti čitav svoj život! Ona se voli onoliko koliko vredi! Neprocenjivo! Žena koju niko ne zaboravlja. Čista emocija koja ne ubija zato što mrzi. Ona to ne zna, niti razume. Njena osnova je ljubav i daje samo to što ima. Ljubav, isto može da usmrti! Ah, koliko je moćna ova žena. Ne plaši, ali je zastrašujuća činjenica da može da se izgubi. Ona je postojala i ponovo će se roditi, a možda je već rođena! Nestvarna. Žena. Žene.

S ljubavlju,

Milica A.


Milica Ašćerić

Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).

Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.


 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

53 Beogradski fashion week

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .