MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević – Jočič
A kad postite, ne budite sumorni kao licemeri, jer oni natmure lica svoja da se pokažu ljudima kako poste… Da te ne vide ljudi gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno. (Matej, 6 – 16, 18)
Pravoslavni vernici danas započinju veliki i najstrožiji post, koji će trajati 48 dana. Vaskršnji post je najznačajniji post za pravoslavne hrišćane i predstavlja pripremu za najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs koij ove godine pada 5. maja.
Još je Hipokrat savetovao svojim pacijentima da telo i dušu leče postom, umerenim fizičkim aktivnostima i svežim vazduhom. O postu se govori i u Starom i u Novom zavetu. Bilija kaže da se Mojsije, posle potpunog posta od četrdeset dana, popeo na vrh Sinaja da primi od Boga ploče sa deset zapovesti. Postio je i Isus Hristos.
Post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus pun Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo 40 dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. U Svetom jevanđelju je zapisano: “ I četrdeset dana kuša ga đavo; i ne jede ništa u te dane.“ (Luka, 4, – 2). Osim što je postio, Isus je i mnogo govorio o postu i rekao da će njegovi učenici, kao i svi oni koji ga slede u veri, postiti.
Iako se Crkva nije preterano bavila zdravstvenim efektima posta, činjenica da su mnogi monasi doživeli duboku starost (setimo se samo počivšeg patrijarha Pavla) najbolje svedoči o pozitivnim efektima posta. U manastiru Hilandru za vreme Strasne sedmice – poslednje nedelje pred Vaskrs – monasi od hrane uzimaju samo čaj i hleb.
U Pravoslavnoj crkvi postoje četiri velika posta: Božićni post, Vaskršnji post, Post Svetog Apostola i Gospojinski post i jednodnevni: Krstovdan, Vozdviženije Časnoga Krsta i Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče.
Vaskršnji post
Vaskršnji post naziva se još i Veliki post (zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja), Časni post (zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst). Počinje nedeljom Mitara i Fariseja, a završava se polunoćnim bogosluženjem u noći između Velike subote i Vaskrsa 16. aprila. Ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana.
Cilj posta je da se kroz iskrenu molitvu, praštanje i pokajanje u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Post nije gladovanje, niti zapostavljanje trpeze već je, pre svega, moralni i etički izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva, kao i izraz ljubavi prema bližnjima.
Post se provedi u molitvi, praštanju, pokajanju i pripremi za pričest koji je kruna tog dobrovoljnog odricanja. Sveštenicima i duhovnicima prepušteno je da razreše i ublaže obaveze vernike koji zbog životne dobi, zdravlja ili vrste posla, nisu u stanju da poštuju pravila posta.
Sastoji se od Svete četrdesetnice i Strasne sedmice. Četrdesetnica je ustanovljena, od strane Crkve, radi podražavanja 40-dnevnog posta i molitve Gospoda Isusa Hristosa, koje je Gospod držao – posle svoga krštenja. Na Sv. četrdesetnicu, koja traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote, nadovezuje se post Strasne sedmice ili Velike sedmice, posvećen učestvovanju u stradanjima i smrti Gospoda Hrista, po zapovesti njegovoj da će: „doći… dani kad će se oteti Ženik od njih, i onda će postiti u one dane“ (Luka 5, 35).
Kako se pravilno posti Vaskršnji post
Svaka sedmica Vaskrnjeg posta ima svoje ime i posti se na različit način:
Prva sedmica Velikog posta se naziva i Čista, jer se veruje da se u tim prvim danima posta, u molitvama čuje vapaj duše koja se čisti.
Ova nedelja se naziva i Todorova ili Teodorova nedelja. Po pravoslavnom tipiku, prva tri dana posta trebalo bi se pridržavati takozvanog trimirja – potpunog uzdržanja od hrane i pića. Kako je to mnogima nemoguće, prelazi se na suhojedenje ili post na vodi. U četvrtak je naložen post na vodi, a ostatak sedmice je dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju.
Na kraju prve nedelje Velikog posta proslavlja se pobeda pravoslavlja i taj se dan naziva Nedelja pravoslavlja.
Druga sedmica Vakršnjeg posta – Pačista nedelja
Ovu sedmicu treba ispostiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno ulje.
Treća sedmica Vakršnjeg posta – Krstopoklona nedelja
Tokom treće nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu, zbog čega treća nedelja posta i nosi naziv Krstopoklona. Tokom ove sedmice treba postiti na vodi od ponedeljka do petka, u subotu je dozvoljeno ulje, a u nedelju riba, jer na ovaj dan (7. april) padaju Blagovesti.
Četvrta sedmica Vakršnjeg posta – Sredoposna nedelja
Sedmicu koja se nalazi tačno na sredini velikog posta, treba ispostiti kao i drugu – na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno ulje.
Peta sedmica Vakršnjeg posta – Gluva nedelja
Ova sedmica je vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesmu i zabave. Posti se na vodi u ponedeljak i utorak, a od srede (Prvo bdenije) pa do nedelje na ulju, s tim što je u petak (Drugo bdenije) dozvoljeno i vino.
Šesta sedmica Vakršnjeg posta – Cvetna nedelja
Ime je dobila po prazniku Cveti, prazniku kojim se obeležava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Posto se kao i treća nedelja – na vodi od ponedeljka do petka, u subotu je dozvoljeno ulje, a u nedelju riba, kada se i slave Cveti.
Sedma i poslednja sedmica Vakršnjeg posta – Stradalna ili Strasna nedelja
Poslednju nedelju pred Vaskrs obeležava strogi post vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju. Od ponedeljka do srede posti se na vodi, u četvrtak, na dan Velikog bdenija, dozvoljeno je ulje, dok na Veliki petak tipik nalaže uzdržanje. Sedma, poslednja sedmica pred praznik vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristosu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta. U subotu se ponovo posti na vodi, a kada u nedelju dočekamo Vaskrs, veliki post je završen.
Duhovni post
Bez obzira na razlog koji sve veći broj ljudi širom sveta motiviše da se odluče na post, treba znati da post nije samo uzdržavanje od mesa, mlečnih proizvoda, jaja i druge mrsne hrane već je to period uzdržavanja od ružnih misli, svađa i duhovnog mira. Uspostavljanje duhovne i telesne ravnoteže sa sobom i sopstvenim okruženjem jeste i osnovni cilj i korist za one koji se posta pridržavaju. Da li će čovek postiti to je, pre svega, lična odluka, dokaz sopstvene vere i snage.
Cilj svakog posta je i pričešće koje dolazi na kraju posta kao nagrada. Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi,milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama. Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje određene vrste hrane. U pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede, pričešćuje.
Telesni post
Povremeno uvođenje posta u ishranu nije izgladnjivanje organizma, ne može da šteti, već pomaže smanjenju masnoća u krvi, u regulaciji varenja, reguliše krvni pritisak, smanjuje šećer u krvi, redukuje telesnu težinu i pomaže detoksikaciju organizma. Takođe, post ne treba nikako poistovećivati sa dijetom.
Telesni post se ogleda u upotrebi posne, biljne hrane, a duhovni u udaljavanju od zlih duha. U našoj crkvenoj praksi postoje, uslovno rečeno, dva posta: uobičajeni i stroži. Uobičajeni post podrazumeva da se ne jede meso, sir, jaja, sva masna hrana. Hrana se priprema na ulju a može se jesti i riba. Strožiji post, koji se primenjuje u manastirima a u poslednje vreme sve više među vernicima je „post na vodi“. Sva hrana je biljnog porekla i priprema se isključivo na vodi. Ipak, dva dana u sedmici, subotom i nedeljom, hrana se sprema na ulju a može se jesti i riba.
Način posta
Posti se na vodi, osim subotom i nedelјom, kada se dozvolјava ulјe i vino. Na Blagovesti (ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i Cveti, dozvolјna je riba. Dodatno razrešenje na ulјe i vino je i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelјa i na Mladence. Prva tri dana ovog posta (ponedelјak, utorak i sredu), do svršetka Liturgije pređosvećenih darova, ništa se ne jede. Ko to ne može, jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to tek posle večernje službe. Na Veliki četvrtak, jede se jednom dnevno i to posle svršetka Svete Liturgije. Na Veliki petak se ne jede ništa. Na Veliku subotu, po završetku Liturgije jede se hleb i voda (suhojedenje).
Post Strasne sedmice
Iza Vaskršnjeg posta, koji se završava u petak šeste sedmice posta (pred Lazarevu subotu), dolazi Strasna sedmica, u koju se isto posti, posvećena stradanju i smrti Gospoda Hrista, a po zapovesti Njegovoj da će doći “… dani kad će se oteti Ženik od njih, i onda će postiti u one dane” (Lk 5,35). U Apostolskim ustanovama o ovom postu piše: “Neka se ovaj post vrši pre posta Pashe (Strasne sedmice), počinjući od drugog dana sedmice (ponedeljka), a završavajući se u petak: zatim počinjite svetu sedmicu Pashe (stradanja Hristovih), posteći sa strahom i trepetom u svo njezino vreme, svakodnevno prinoseći molitve zbog sagrešenja.”
Dakle, u Apostolskim ustanovama, Veliki post je naznačen kao: Velika četrdesetnica na koju se nastavlja post Strasne sedmice. Sv. Epifanije Kiparski za ovaj post kaže: “Četrdesetnicu, do sedam dana pre Pashe, Crkva obično provodi u postu. Osim toga, i šest dana Pashe (Strasnu sedmicu) sav narod provodi u suhojedenju.”
Kako se završava post
Poslednje sedmice višednevnog posta, ili bar poslednja tri dana, po pravilu, trebalo bi uzimati hranu i bez ulja. Kad se to uradi, odlazi se u hram na službu: na jutrenje, na liturgiju, ili na večernje.
Prijavi se svešteniku i izjavi da se želi primiti sveta pričest. Sveštenik će osobu najpre ispovediti, a posle službe će svi koji su se ispovedili primiti pričest, odnosto biti pričešćeni. To ne znači da se posle pričešća može odmah mrsiti. U svakom slučaju, mora se sačekati kalendarski završetak posta. Zato se većina vernika opredeljuje da poslednjeg dana uzme sveto pričešće, ali je tada i najveća gužva, pa se mora dugo čekati.
Pravilan izbor namirnica
Pravilna ishrana u toku posta znači da na vašem tanjiru mora da se nađe veliki broj namirnica i da ishrana ne sme biti jednolična. Jedite redovno i raznovrsno. Umesto da za doručak jedete suvu kifla i čaj, ili parče hleba sa medom, napravite kašu od skuvanih ovsenih, ječmenih, ražanih pahuljica u koju možete dodati izrendanu jabuku, šargarepu i malo cimeta, a po želji možete dodati ili seckane orahe i lešnike ili suncokretove, lanene, bundevine semenke.
Pravite svoje kombinacije. Pijte dosta sokova od sveže ceđenog voća. Osim toga, prehrambena industrija se potrudila da mrsni prehrambeni artikli dobili su svoje posne varijante (margarin, biljna pavlaka, šlag, majonez, gulaš od soje, bilјnu mast, tofu sir i sojino i pirinčano mleko), tako da post postaje gotovo neprimetan. Najbolјe je da se za spremanje posne hrane koristi sveže i neobrađene voće i povrće, sa ili bez dodatka bilјnog ulјa. Najbolje je da obroci budu redovni i raznovrsni. Mleko i mlečni proizvodi mogu se zameniti sojinim mlekom, jogurta i tofu sira.
Bogatstvo boja na stolu
Za vreme posta unosi se veća količina povrća i voća sa malim glikemijskim indeksom: orasi, bademi, lešnici, jabuke, dunje, mušmule, bundeve, kupus, kelj, paprika, ren, beli i crni luk i pečurke i što više mahunarki kao što su pasulj, bob, sočivo i grašak.Prednost treba dati povrću koje ima malo ugljenih hidrata (pečurke, tikvice, patlidžan, karfiol, brokoli, prokelj, paprika) i koristiti što više svežih salata i variva odnosno zeleno lisnato povrće (kupus, zelena salata, blitva, spanać, praziluk).
Budite kreativni. Proleće pred nama na pijace donosi veliki izbor najšarenijeg voća i povrća, što kreativnima omogućava da igrajući se slaganjem boja i ukusa svakodnevno na svojoj trpezi imaju ukusne i maštovite obroke. Ne treba preterivati sa pojedinim vrstama voća. Banane, smokve, bundeve, urme obiluju ugljenim hidratima pa bi ih trebalo jesti u ograničenoj količini. Treba biti obazriv i sa voćem koje na prvi pogled izgleda kao da je puno vode. Međutim, njihovi plodovi imaju visok glikemijski indeks, pa konzumiranje takvog voća podiže se nivo šećera u krvi.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar