MediaSfera
Piše: Petar Grbić
Foto: Dejan Voštić, privatna arhiva
Nedavno je na aplikaciji „Bookmate“ objavljena četvrta knjiga autora Dejana Voštića „Dubai&Abu Dhabi“.
Knjiga „Dubai&Abu Dhabi“ je putopis posvećen kulturi i životu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zemlji u kojoj se svaki san pretvara u javu i koja je za kratko vreme postala jedna od vodećih zemalja sveta u mnogim životnim oblastima, prijemčivoj za milionski broj posetilaca iz celog sveta. Kroz iskren i dinamičan narativ različitih dešavanja, autor na jedan, pomalo nesvakidašnji i autentičan način, opisuje kulturu, način života, turističke atrakcije, gastronomiju i zanimljivosti dve svetske metropole, Dubaija i Abu Dhabija.
Autor detaljno opisuje ceo put ostvarenja njegovog, tada velikog, sna, od inicijalne ideje odlaska u Ujedinjene Arapske Emirate u danima posle bombardovanja Srbije, pa do realizacije samog puta 10 godina kasnije, istovremeno dajući odgovore na pitanja koja se svakome javljaju kada se nađe na životnoj raskrsnici prolazeći kroz velika iskušenja i nedaće koje prate ostvarenje nekog većeg sna ili cilja. Inspirativnim stilom pripovedanja, autor polako uvlači čitaoca u magični svet Orijenta, u mistiku i čarobni svet oba grada, dajući mu na uvid njihove razlike, prednosti i vrline, ne zatvarajući vrata evropskom načinu života i ramišljanja vešto praveći paralale između arapskog i evropskog stila života. Lucidnim osvrtom i poređenjem sa životom u Beogradu i Evropi, autor čitaocima postavlja pitanja o različitostima arapske i evropske kulture, o dubini vere islamskog sveta i hrišćanstva, nedvomisleno ukazujući na Božji plan, prepreke i iskušenja koje su ga pratile na putu do ostvarenja sna. Preplitanja metafizike i „nevidljiviih“ dešavanja „iza scene“, knjizi daju poseban šarm, otkrivajući čitaocu tajne arapskog sveta na turistički i duhovan način, ukazujući mu na svetla „globalnih“ gradova kroz narativ istorije i modernih tokova civilizacije.
-Posle mnogobrojnih razgovora sa čitaocima mojih knjiga sa kojima sam pričao o mojim putovanjima u Ujedinjene Arapske Emirate pre više od jedne decenije, uvideo sam potrebu da moje veliko iskustvo sa putovanja u Dubai i Abu Dhabi pretočim u jednu, pomalo neobičnu knjigu koja je u osnovi putopis, ali i motivaciono-duhovna knjiga koja svakom čoveku može pomoći da prevaziđe unutrašnje blokade i ostvari svoje veće snove i ciljeve. Iako se u modernom dobu mnogo lakše može otputovati u te dve svetske metropole, knjiga opisuje jedan poprilično dugačak i težak put nakon bombardovanja Srbije, od jedne obične kafe u kafiću na Dorćolu, kada sam prvi put u dnevnim novinama video famozni hotel „Burdž el Arab“, pa do realizacije samog puta 10 godina kasnije, 2009. godine. U tadašnjim, pomalo nemogućim uslovima života, bez interneta na mobilnom telefonu, bez turističkih agencija koje su radile aranžmane za taj deo sveta, put u Emirate mi je delovao nekako nadrealno, nestvarno, poput puta na Mesec. Zbog svih otežavajućih okolnosti i dramatičnih trenutaka koji su pratili sve aktivnosti u toku priprema, ceo taj proces od početne ideje do realizacije samog putovanja uzeo sam kao metaforu koja svakome može pomoći da uvidi lične unutrašnje blokade u ostvarenju bilo kog većeg sna ili dalekog putovanja na neki drugi kontinent i da ih prevaziđe. Svako putovanje na daleke destinacije ima svoje mistične momente i nepoznanice, knjiga otkriva sve tajne te daleke zemlje, razlike između oba grada i daje korisne smernice o mnogim aspektima samog puta, ali i života u zemlji koja se iz pustinje, iz ničega, uzdigla u jednu od vodećih zemalja sveta u različitim oblastima života. Smatram da će knjiga pomoći mnogim ljudima koji prvi put žele da posete tu neobičnu zemlju jer im ukazuje na razlike u zakonima i kulturi koja se dosta razlikuje od naše kulture i uopšteno od evropskog načina razmišljanja“, rekao je autor knjige Dejan Voštić.
Napisali ste jednu pomalo neobičnu knjigu o Dubaiju i Abu Dhabiju „Dubai&Abu Dhabi“, kako je nastala knjiga i zbog čega ste se odlučili da pišete o Emiratima kada je mnogo toga već poznato?
– Knjiga može da se posmatra kao jedna svojevrsna metafora koja svakom čitaocu može da pomogne da realizuje neke lične veće snove i ciljeve. Zbog čega sam se odlučio da je napišem? Mislim da neki prethodni period mog života nije bio pravi trenutak za pisanje takve knjige jer da sam je napisao kao klasičan putopis, mislim da knjiga ne bi imala smisla zbog dubljih poruka koje se prepliću kroz knjigu. Tu je i ona glavna nit koja je bila i presudna u svemu a to je da sam kroz moj životni pad posle tih putovanja zahvaljujući Božjoj milosti otkrio moju sudbinu umetnika, pisca, koja je bila duboko zakopana u dubini moje ličnosti. Knjiga na jedan način ispituje čitaoca o dubini sopstvene ličnosti i na neki drugi način traži od njega da ispita i pronađe svoj životni put i da otkrije svoju pravu sudbinu.
Ukoliko biste pravili neke grube paralele između ta dva grada, šta biste mogli da izdvojite kao neke posebne znamenitosti koje bi bile zanimljive čitaocima knjige?
-Oba grada su nekako jedinstvena na neki svoj način, ako bih mogao da ih poredim sa nekim drugim gradovima u svetu, Dubai bih mogao da uporedim sa Los Anđelesom, a Abu Dhabi sa Njujorkom koji je paradoksalno, kao i Njujork, izgrađen na jednom većem i na mnogo okolnih manjih ostrva. Koliko god Dubai imao tu esenciju luksuza i velikih čuda sa kojima su mnogi upoznati, Abu Dhabi je više grad elegancije, tradicije i kulture. Mnogi i ne znaju da se u Abu Dhabiju nalazi jedna od najvećih džamija na svetu u kojoj se nalazi najveći tepih i najveći luster na svetu što deluje impozantno kada se uđe u taj ogromni prostor. U Abu Dhabiju se nalaze i čuveni muzeji Luvr i Gugenhajm kao i obilje parkova širom grada što me je dosta podsetilo na prostranstva Novog Beograda. Iako su mnogi upoznati sa čuvenim hotelom „Burdž el Arab“ koji je izgrađen kao svetsko čudo krajem prošlog veka i od kog je i počeo moj san o putovanju u Emirate posle bombardovanja Srbije, hotel „Emirates palace“, koji mi se lično više dopada, ima tu pravu nit arapskog sveta, njiihove kulture i tradicije. Naravno, tu je magična „Burdž Kalifa“ u Dubaiju, zatim tematski park „Ferrari world“ u Abu Dhabiju, razni akvaparkovi i nezaobilazni izlet u pustinju Rub al Khali u kojoj se mogu doživeti nezaboravni zalasci sunca. Koliko god vesti videli o oba grada, posebno o Dubaiju, retko gde možete pročitati više informacija o „Zlatnom suku“ koji se nalazi u Deiri, starom delu Dubaija, u kom se može videti zlato vredno nekoliko stotina miliona eura i gde se može kupiti zlato po povoljnim cenama. Boja mora je posebno karakteristična, ako u Dubaiju ima primese plave boje, u Abu Dhabiju ima nijanse zelene boje i dosta podseća na boju mora na Maldivima ili Sejšelima.
Kako ste uopšte došli na ideju da odete u Emirate te davne 1999. godine u periodu posle bombardovanja i da li je bilo teško razmišljati o putu kada nije bilo direktnih letova do tamo, naše ambasade, agencija koje su radile putovanja u Emirate?
–Sve se desilo nekako slučajno kao i mnogo toga u mom životu. Krajem te godine u jednom kafiću na Dorćolu, u dnevnim novinama sam video vest o otvaranju hotela „Burdž el Arab“ u Dubaiju. Gledajući fotografiju i saznavajući činjenicu da taj grad uopšte i postoji, dobio sam veliku želju da odem da vidim to svetsko čudo koje je bilo pravo otkrovenje u svetskoj arhitekturi tog doba. Posle početne euforije i kada sam video da ne postoje agencije i način kako bih uopšte otišao tamo, uvideo sam da bi taj put mogao biti izuzetno težak. Praveći neka poređenja sa tim vremenom, to bi bilo isto kao kada bih sada poželeo da odem na Mesec, ture postoje ali tu je i put i kako skupiti novac za takav neki poduhvat. Te početne užasavajuće činjenice su me malo odvratile od te ideje ali me nisu naterale da odustanem. Knjiga opisuje detaljno ceo proces iz duhovnog ugla i šta me je motivisalo da nastavim da sanjam svoj san i da ga ostvarim tačno 10 godina kasnije. Nekako sam mišljenja da Bog prepiše svakom čoveku tu famoznu dekadu da bi nešto ostvario što mi se i potvrdilo kao činjenica kroz razgovore sa drugim ljudima. Da li je bilo lako? Nimalo jer trebalo je pronaći i novac za sam put u vreme mnogo manjih zarada, zatim način kako otići do tamo i obaviti temljne pripreme da bi sve bilo besprekorno. Tu leži snaga ove knjige u odnosu na ostale knjige jer opisuje svu tu moju patnju, muke, neprospavane noći i prateće nedaće koje su pratile ostvarenje sna što teško možete da pročitate u ostalim knjigama. Ali, kada sam došao tamo, Bog mi je namenio sobu sa možda i najlepšim pogledom u mom životu, na magični hotel „Atlantis“ na ostrvu Palma, na celo ostrvo Palma sa svim vilama, zatim na hotel „Burdž el Arab“ i na grad koji je svetleo te čarobne junske noći.
Postoje različite informacije o kulturi Emirata, kako biste je opisali kao osoba koja je tamo provela skoro mesec dana u 4 različite godine?
–Kultura Emirata je dosta specifična, gledajući širu sliku mogu da kažem da je po nekim elementima slična kulturi Srbije zbog viševekovne tradicije koja je utkana u sve pore njihovog društva sa mnogim drugim elementima koji se mogu videti i u Srbiji. Obe zemlje dosta pažnje posvećuju svojoj istoriji, Svugde se može videti primetan uticaj islama koji za razliku od hrišćanstva, ima dugački niz pravila. Jedan od kurioziteta mojih putovanja su bili periodi mojih dolazaka u vreme Ramazana, najvećeg islamskog praznika, kada sam mogao da vidim njihovu posvećenost tom velikom prazniku i da naučim neke korisne činjenice kao što su termini za molitve u različitim satima dana. Sličnost vidim i u simbolima obe zemlje. Koliko je u našoj zemlji prisutan orao na grbu, toliko je u Emiratima pristan soko koji je, pored konja, simbol zemlje. Sokoličarstvo je jedan od unosnijih i skupljih sportova u Emiratima pa tako možete videti da se pojedine vrste sokolova prodaju po basnoslovnim cenama. Pored kafe i čaja koji su i kod nas deo tradicije, u Emiratima kao posluženje, što bi kod nas bio kompot, možete dobiti urme kao deo njihove gastro kulture. Elemente arapske muzike možemo čuti i mnogim našim folk pesmama, dok veliku razliku u odnosu na našu kulturu i modu predstavljaju abaje i kandure, tradicionalna odeća Emiraćana.
Šta biste mogli da izdvojite kao neka posebna iskustva koja su vas promenila u odnosu na period pre prvog dolaska u Dubai 2009. godine?
–Uh, tamo je bilo mnogo različitih situacija koje su me svakako promenile. U holu prvog hotela u Dubai Marini u kom sam bio te prve godine, postoji ogromna zlatna statua sokola sa raznobojnim trakama preko njegovih leđa i metalna tabla na kojoj piše da svaki čovek u svom životnom letu na svojim leđima dobija posebne „trake“ koje čine samo njegov životni let ili iskustvo. Gledajući tu statuu, video sam koliko jedna mudra rečenica može čoveku da promeni način razmišljanja. Često nam se dešava da ovaj život otaljavamo, da ga živimo po nekim matricama, meni su ta putovanja pomogla da promenim način razmišljanja i pogled na život kao celinu i da svaki dan živim punim plućima u skladu sa mojim principima i idealima. Kao posebna iskustva izdvojio bih odlazak na Ostrvo Palma, zatim nadrealni izlet na 124. sprat Burdž Kalife gde zapravo vidite sa te visine od preko 500 metara koliko su svi problemi mali i koliko se nepotrebno opterećujemo nekim nevažnim stvarima. Tog dana, gledajući grad i ogromne solitere ispod mene, video sam koliko se vremena troši na neke situacije umesto na pravi životni plan. Možda je jedno od mističnijih iskustava bio izlet u ozloglašenu pustinju Rub al Khali poznatu po tome što nema života, osim manjih insekata i škorpija. Sedeći na velikoj dini i gledajući u pravcu Srbije, doživeo sam čudesno oslobađanje ličnosti za koje mislim da bi svako trebalo da doživi. Često se dešava da živimo po nekim obrascima koji datiraju još iz stare Jugoslavije, ne pitajući se može li ovaj život da se zaista proživi drugačije i mnogo bolje. Moja duhovna promišljanja iz pustinje daju poseban šarm knjizi i neki novi pogled na život svakog čitaoca koji bude pročitao knjigu. Jedno od neobičnijih iskustava je bliski susret sa malom bebom-ajkulom kod stakla velikog akvarijuma u ogromnom šoping molu „Dubai mol“ koji se ubraja među najveće na svetu. Bliski susret sa smrću čoveku daje novo svetlo na život nakon čega ga ne gleda više kao podrazumevajući.
Gledajući ekonomsku stranu putovanja, možete li nam reći da li prosečan građanin Srbije može sebi da priušti takav luksuz? Koliko se cene u različitim oblastima razliku u odnosu na cene u Srbiji?
–Svakako da može, u svemu je važno izabrati pravi termin odlaska i budžet namenjen za taj put. Napraviću neke paralele. Tih godina, u junu i u avgustu, kada je u Emiratima niža i jeftinija sezona koja traje od juna od septembra, cena aranžmana u hotelu sa letom avionom preko Beča jer nije bilo direktnih linija, je koštala kao i cena nekog aranžmana na Ibici ili na Rodosu. Viša sezona u Emiratima je od septembra do maja kada su cene daleko više i kada tamo dolaze turisti iz celog sveta. Period od juna od septembra je malo teži zbog visokih temepretura koje imamo i ovde u poslednjih nekoliko godina ali su zato cene dosta povoljnije. Posebno bih izdvojio različite i ogromne autlete u kojima se može kupiti garderoba poznatih svetskih brendova koji se nalaze što u gradu što u pustinji po izuzetno niskim cenama. Koliko je kod nas karakterističan gradski prevoz tamo je značajan taksi prevoz koji je dosta jeftin. Od aerodroma u Dubaiju pa do hotela u Abu Dhabiju cena taksi vožnje od nekih sat i 15 minuta i preko 100 kilometara je koštala oko nekih pedesetak eura što je za tu razdaljinu mizerno. U poslednje vreme vidim da se izgradio i metro koji pokriva ceo grad a za one sa većim budžetima izdvojio bih vožnje helikopterom što po svakom gradu zasebno, ali čak i između oba grada. Hrana po hipermarketima je raznovrsna i dosta jeftinija u odnosu na naše podneblje pa tako za nekih dvedesetak eura možete napuniti veću torbu do vrha. Posebno mi se dopala raznovrsnost različite hrane i gastro scene gde možete veoma jeftine obroke po iranskim, tajlansdskim vijetnamskim i ostalim restoranima egzotične azijske kuhinje.
U svim tim putovanjima, koliko Vas je paralisao strah i da li vam je strah bio blokirajući ili motivišući?
–Hm, kompleksno pitanje. Ne mogu da kažem da je to bio strah, već više oprez, ali ako analiziramo strah, šta je on zapravo? Kada idete negde, vi nemate strah od nepoznatog, već strah od toga da ne izgubite ono što vam je poznato, ono na na šta ste navikli. To je ta parališuća nit koja mnoge ljude blokira u ostvarenju većih snova i u istraživanju dalekih kultura i onda se dešava da se godinama letuje na istim mestima što su radili i naši roditelji u Jugoslaviji nekada davno. Strah može često biti i motivišući. Sećam se te 2011. godine i leta avionom preko južne Turske kada sam iz aviona gledao dim iz razorene i bombardovane Sirije koji je vijugao ka nebu. Dve godine ranije, preko preleta Persijskog zaliva, Iran je pretio celom svetu lansiranjem raketa i to blizu tog koridora. Ceo avion je bio paralisan, stjuardesa nigde nije bilo. Šta mislite kakav je to bio osećaj? Strah može biti sastavni deo života svakog čoveka ali ako pređe granicu i uđe u paranoju, onda može biti problem, a sa druge strane mogao bih da ga definišem i kao nedostatak pravih informacija. Svako moje putovanje u Emirate je bilo pažljivo isplanirano i nije bilo bojazni, ali ako se ide na tako daleke destinacije bez pripreme, onda to može biti veliki problem. U putovanju bilo koga u Emirate ne vidim toliko strah koliko psihički nepripremljenost zbog dolaska na „drugu planetu“ kada ta opijenost luksuzom može više da utiče na čoveka. A da li bih svakom preporučio odlazak u Emirate? Svakako. Mi ne znamo da li ćemo se nekad u nekom drugom životu ponovo roditi, smatram da bi zato svako trebao da iskoristi svoj život na najbolji mogući način i da ostvari svaki svoj veći san jer ako ga ne ostvari sada, kada će? Odavno živim po postulatima „moći sadašnjeg trenutka“ što znači da je svaki trenutak momenat za ostvarenje sna, za promenu, za nešto što će pamtiti u starosti u periodu kada će živeti od uspomena i kada će sumirati svoj životni put.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar