MediaSfera
Колумна представља кратку и динамичну форму обраћања читаоцима и то кроз: Ред Прегледа намењен је актуелном, издвојеном догађају из света религије и културе, није анализа збивања, већ предложено заједничко читање и питање. Ред Погледа је намењен да скрене пажњу и око на стваралаштво и нове идеје из света уметности, заната и културе. Препо(р)ука која следи је замишљена као обједињење два претходна реда. Она усмерава и укрепљује дух, да не заостаје за телом које хода у свету.
Пише: Данијела Марковић
Фото: Анђела Грозданић
Назваћу овонедељни Преглед, али и јединствен и саборни Поглед и Препоруку, објединићу само овом приликом сва три реда, а повод је годишњи помен владики Атанасију Јевтићу. Наиме, прошло је три године од његовог упокојења. Данас и три секунде мења свет и скупоцено је све што се да измерити. Важно је у времену где се све мери истаћи да постоје људи који се ниједном мером и јединицом мере не могу обухватити. Гледати у те и такве људе већ би значило – учествовати у животу Цркве. Три године промениле су и живот Цркве. Немерљиво је опет изразити ту промену неком категоријом или обележјем било каквим. Недостатак који постаје и искуство Цркве – појединца и заједнице. Може се описати и као чекање на Васкрсење. Владику Атанасија у ове дане посебно помињу, у опет небројеним личним диптисима и још важније диптисима Цркве. Задужбина Владике Атанасија и Епархија Захумско-херцеговачка и приморска од 1. до 3. марта у Требињу организовали су дане посвећене Владики Атанасију. Додала бих да је задужбина његова свако од нас, посебно деца – свако дете. Те сусрете би описао свако ко га је познавао. Многи би одатле почели и о његовом укупном делу које је непрестано стасавало, учило, расло, а као да је одувек све знао и препознао. Изложбом фотографија којом је отворен овогодишњи скуп у Требињу носи назив „Дете – Парче неба на земљи” аутора јеромонаха Теофила из Манастира Дужи који је тамо и настојатељ. Сусрети њега и деце су били теологија у коју тек треба да стасамо. Сусрети њега са сваким човеком су уџбеници неког предмета који се не учи, „само” се живи. Није он био човек који се није манама давао, и ту је остао човек да покаже да је нама оваквима, њима, многима, а одабраним по другим мерама, немерљивим нашим искуством и сазнањем могуће сазнати Бога. Није обећавао никоме да је то лако. Ишао је на тежи пут и још тежа путовања. Карте није имао, навигације није слушао, јер је знао куда иде или коме. Враћам се често, и ван ових дана када се сећамо дана смрти владике Атанасија, а причамо о животу Цркве, његовом животу заправо, речима написаним пре три године, митрополита Николаја (Хаџиниколау) који у три поднаслова даје више молитве него опис владике: Слика, Загонетка, Личност.
„У њему има места за све; у уму, али много више у срцу.”
Обједињени су у овој рубрици редови и поглавља јер писати о њему значи никог и ништа не одвојити. Сви остају и сви су ту. Тумачићемо његов допринос науци, теологији, философији, историји, књижевности и све заједно дисциплине, поља и вештине опет ће бити само део или делићи онога што он јесте. Човек – Црква.
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar