Istorija Književnost

Monografija “Okupirana kultura” istoričara dr Vladimira Krivošejeva i dr Rada Ristanovića

MediaSfera

 

 

Tokom protekle nedelje zaokružen je celokupan tiraž monografije „Okupirana kultura: Nacisti, kolaboracionisti, muzeji i kulturna dobra u Srbiji tokom drugog svetskog rata”.




Autori ove knjige su istoričar i kulturolog, muzejski savetnik Narodnog muzeja Valjevo, prof. dr Vladimir Krivošejev i dr Rade Ristanović, istoričar, specijalista za period Drugog svetskog rata, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.

Monografija „Okupirana kultura: Nacisti,  kolaboracionisti, muzeji i kulturna dobra u Srbiji tokom Drugog svetskog rata“, priređena 2023. godine na tri stotine strana, objavljena je u izdanju Društva za urbanu istoriju iz Beograda uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

„Okupirana kultura“ je knjiga koja tematski odskače od ustaljenih i isuviše zastupljenih istoriografskih knjiga koje analiziraju vojne operacije, stradanje i otpor. Njeni autori Drugi svetski rat u okupiranoj Srbiji sagledavaju iz sasvim drugog ugla. Horizont ove publikacije predstavlja kultura u njenom izuzetno važnom segmentu – zaštiti kulturnih dobara i radu muzeja. U heurističkom pogledu ova monografija leži na čvrstim temeljima primarnih istorijskih izvora, većinski nemačke i kolaboracionističke provenijencije.

prof. dr Vladimir Krivošejev

Početnu tačku istraživanja predstavljaju provera stereotipa stvorenih u posleratnoj Jugoslaviji da se tek posle Drugog svetskog rata u državi čiji celokupan drušštveni život diktira Komunistička partija, razvija muzejska mreža van Beograda kao prestonice,  da se tada donose i prvi zakoni o zaštiti kulturnih dobara i otvara prvi zavod za zaštitu spomenika kulture, kao i da se tada formira i stručni i naučni kadar spreman da aktivno radi na zaštiti spomenika kulture,

Temeljna istraživanja autora u velikoj meri su negirala ove stereotipe. Istina, oni su delimično prihvatljvi kada je reč o predratnom periodu, a potpuno neprihvatljivi kada je reč o periodu okupacije 1941-1944.

Tokom okupacionih godina kvislinška Vlada je osmislila, i počela sa postavljanjem, nacionalnu mrežu muzeja Srbije, na tri nivoa. Gornji su činili postojeći nacionalni muzeji u Beogradu; srednji, okružni nivo su trebali da čine muzeji koji su počeli da se osnivaju u okružnim centrima, a dolji, lokalni, muzeji koji su trebali da se osnivaju u gradovima i varošima koji nisu bili okružna središta.

Pored toga, krajem leta 1941, i u proleće 1942. godine donete su Uredbe o čuvanju starina, koje, naročito ona iz 1942. godine, predstavljaju temeljni moderan pravni akt.

Na osnovu te Uredbe osnovan je i Centralni zavod za zaštitu starina, koji je aktivno radio, i nikada nije ni ugašen, već je početkom 1945. izgubio samstalnost, utapajući se u Narodni muzej, da bi se 1947. godine osamostalio u današnji Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Pored toga, od jeseni 1947. godine radio je i beogradski Gradski zavod za čuvanje starina.

dr Rade Ristanović

Tokom okupacije postojali su i posebni kusevi – seminari za muzealce, kroz kojes su se, bilo kao predavači, bilo kao polaznici kursa, stručno i naučno razvila najpoznatija imena posleratne srpske heritologije, poput Đorđa Mano-Zisija, Ivana Zdravkovića, Radivoja Ljubinkovića, Svetozara Raičevića, bračnog para Garašanin, Katarine Ambrozić, Dejana Medakovića… Zanimljivo je da je u zvaničnim biografijama kod većine njih aktivnost tokom ratnih godina potpuno prikrivena, a u slučaju Svetozara Raičevića, koji je tom 1942. i dela 1943 godine bio referent za muzeje i starine u Ministarstvu prosvete, beleži se da je ceo rat bio u logoru.

Pored dokumentovanog ukazivanja na ove činjenice, uz detaljnu istoriografsku naraciju, autori su dodatnu pažnju posvetili i drugim aspektima rada baštinskih ustanova u Srbiji tokom okupacije. Čitajući stranice ove knjige, možete da saznate:

– koji muzeji su radili u okupiranoj Srbiji i kakva im je bila delatnost;

– kako su se borili sa opštom nemaštinom nastojeći da održe i minimum rada; kako je izgledao svakodnevni život u muzejima; kakav životni standard su imali muzealci;

– koja kulturna dobra su nacisti ukrali i uništili;

– kakva je bila sudbina pokretnih kulturnih dobara prilikom nemačkog bombardovanja 1941, i savezničkog 1944. godine;

– kakav je bio odnos posleratnih vlasti prema ovim institucijama i vodećim ljudima.

 

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Austrijski filmski festival 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .