MediaSfera
Колумна представља кратку и динамичну форму обраћања читаоцима и то кроз: Ред Прегледа намењен је актуелном, издвојеном догађају из света религије и културе, није анализа збивања, већ предложено заједничко читање и питање. Ред Погледа је намењен да скрене пажњу и око на стваралаштво и нове идеје из света уметности, заната и културе. Препо(р)ука која следи је замишљена као обједињење два претходна реда. Она усмерава и укрепљује дух, да не заостаје за телом које хода у свету.
Пише: Данијела Марковић
Фото: Анђела Грозданић
Преглед
Прелиставам фотографије које сам направила посетивши кафе Медуза, занимљив простор који је ухватио и време и дух неких уметничких павиљона света. Није баш да сам ја обишла све уметничке павиљоне света, па тиме ни свет, али сам обишла доста слика и упознала се са људима који су ми свет као на длану показивали. Неке сам и сама у њима откривала. Када шетате Дорћолом, наиђете на много локала, кафића, простора за презентације свих успеха света, кибиц прозоре и оне који су претрајали у становима иза њих и баш нико од тих – иза прозора људи – се више не изненађује новим окнима и оквирима у којима се град креће. Шетајући тим улицама, разумела сам да се на огољеним зидовима који још чувају тај кибиц дух често запосле цигле да носе уметничка дела. Иза прозора седи и неки запослени свет, млади и мало старији, и бира да управо ти простори буду канцеларије. Веровања сам да их погледи на те слике, цигле и претрајале и истрајне људе иза кибиц прозора инспиришу да шта год на својим расклопљеним окнима радили, улепшаће себи и својим ближњим и даљним – све(т).
Поглед
Прозоре који улепшавају свет (или је већ леп, а не виде сви, већ само ретки), имала сам прилике да погледам у поменутом простору из Прегледа – изложба Јелене Илић. Формати који прате мисли и ничим нису ограничени већ, напротив, чини се да се по нека слика у другу прелива, задивљујуће стоје на грубим циглама. Чак и тамније слике које не говоре о мраку. Највише погледа сам упутила светлим сликама и црвеним људима, знацима који стално зову да их тумачите, долазе ли од уметника или Почетка. Имам утисак да те слике, када остану закључане у неком простору, разговарају и предлажем уметници да једном сними разговор, ако не ућуте разумејући да су прислушкиване. Паметне су то слике, јер су окупиле све материјале света – папир, дрво, платно, паркет, плоче, туш, акрилне боје, четке, перо за цртање… Линија, простор, ритам ових слика које уметница назива апстрактним, мени су уобличиле врло конкретне молитве, речи и још невеште текстове да изразе право осећање тих сусрета. Јелена каже да слике немају име и да када узме четкицу или перо само се ниже нешто што осећа и има потребу да забележи. Њени дневници и арт свеске су биле представљене на претходној изложби, и да ме неко пита којим језиком бих Молитвеник написала и оставила да наше време неко ишчита, била би једна таква свеска. Јелена је сликарство завршила пре двадесет година на Ликовној академији у Београду. Изложба се зове – СЛИКЕ. Оне тамне, поред којих сам се краће задржала, дуже ми се врте у сећању и ту ведрину неке мастилоплаве нигде нисам видела до, ето, на тим сликама које имају своје име у тим несазнајним међуразговорима.
Препо(р)ука
Замислите да све што уносите у кућу разговара међу собом. Све што окачите на зид можда ратује када вас нема по дневним и другим собама. Хајде заједно да правимо свет такав да када нас неко наслика (некада) изгледа као изложба СЛИКА и паметних симбола, Речи и Слова.
Данијела Марковић
Данијела Марковић је православни теолог и религиолог, а јавност је највише препознаје као културолога. Бави се промоцијом културе, дијалога међу културама, а најпре међу људима. Они који је добро познају кажу да има лице изоштрено преосетљивошћу и обасјано духовном интуицијом.
Та интуиција је доводи до нових изазова и увида које дели са читаоцима организујући многе културне догађаје, а у сарадњи са другим уредницима – и публикације које окупљају имена из академског света и њихове радове.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar