MediaSfera
Nova epizoda „Srbije za početnike“ otvara vrata kabineta čuvenog srpskog profesora i naučnika dr Aleksandra Kostića, u koji javnost još nije imala prilike da zaviri.
Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić paradigma je svestranosti genija, svojevrsni srpski Leonardo da Vinči: briljantan naučnik i prosvetitelj čije je pasije i profesije nemoguće pobrojati. Onog koji je utemeljivao srpsku nauku i njene prve institucije, njegova je zemlja još za života – zaboravila. I teškom nepravdom kaznila.
A bio je osnivač Veterinarskog i Farmaceutskog fakulteta, tri puta dekan Medicinskog fakulteta, prvi srpski seksolog, pokretač Beogradskog foto kluba, pionir medicinske fotografije i medicinskog naučnog filma. Profesor Kostić snimao je prve srpske filmove, pre igranih, bio je i arheolog, osnivač Instituta za histologiju i embriologiju, čije je temelje golim rukama gradio.
Institut za histologiju i embriologiju koji nosi ime čuvenog profesora bio je 20-ih i 30-ih godina prošlog veka jedan od najmodernijih u Evropi, verovali ili ne. Nažalost, stradao je u bombardovanju 6. aprila 1941, koje su preživele samo aula i amfiteatar Instututa.
“Srbija za početnike”
Sreda, 20h, Ekovizija
Autorka: Smiljana Popov
Sagovornice i vodiči kroz lik i delo prof. Kostića: prof, dr Nela Puškaš, Institut za histologiju i embriologiju “Prof dr. Aleksandar Đ. Kostić” i Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu Grocka
Vodič kroz tajne Instututa i lika i dela Aleksandra Đ. Kostića u ovoj epizodi je prof. dr Nela Puškaš, koja otkriva uzbudljivu priču kako je 2017. godine, dok se raščišćavao suteren, slučajno pronađen drveni orman, vrlo neobično – vratima okrenut zidu.
Decenijama je tako tavorio zatrpan i zaboravljen, no kada je otvoren, otkriveno je 36 fioka sa 2000 staklenih histoloških mikrofotografija –ispostavilo se da je reč o naučnoj zaostavštini čuvenog profesora Kostića.
Zašto je taj orman sklonjen u suteren? Možda zato što je professor udaljen iz političkih razloga. Ko ga je i kada sklonio dole? Ostala su pitanja, no orman je prebačen u njegov kabinet na prvom spratu Instituta. Kasnije je prof. Puškaš nastavila istraživanja na Institutu I sama došla do novih otkrića naučne zaostavštine dr Kostića.
O čudesnoj stvaralačkoj, renesansnoj, ali i intimnoj personi profesora Kostića, na posve nov način progovorila je i dokumentarna izložba „Skice iz života porodice Kostić“ u Rančićevoj kući s kraja 18. veka gde stanuje Centar za kulturu Grocka. Izložba je iznela do sada neviđenu, originalnu foto-dokumentaciju iz porodičnih albuma familije Kostić, njihove lične predmete i znamenja, ali i karakteristične crtice iz života te čuvene beogradske porodice.
Autorke postavke su upravo prof. Nela Puškaš, i kustoskinja Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu Grocka, koja je u emisiji podelila brojne anegdote iz privatne istorije Kostića.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar