Fotografija Kultura

Multimedijalna izložba Svetlane Dingarac „Tvrđave i stari gradovi na teritoriji Srbije“

MediaSfera

 

 

FotoSvetlana Dingarac

 

 

Multimedijalna izložba Svetlane Dingarac „Tvrđave i stari gradovi na teritoriji Srbije“ održaće se od 20. februara do 24. marta u galeriji Centra za kulturu Kovin. Otvaranje je 20. februara u 19 časova.




Multimedijalna izložba „Tvrđave i stari gradovi na teritoriji Srbije“ predstavlja deo šireg projekta započetog 2018. godine,  sa ciljem da se ovaj segment našeg kulturno-istorijskog nasleđa otrgne od zaborava i približi javnosti. Kroz istoriju, tvrđave su služile ne samo kao fortifikacijski i vojni objekti, već su bile centri kulturnog, ekonomskog i političkog života na ovim prostorima, pa samim tim predstavljaju važno i neizostavno svedočanstvo prošlosti naše države. Izložba je namenjena široj publici, a pre svega mlađim naraštajima, kako bi se kod njih razvila ljubav prema našoj istoriji, tradiciji i kulturnom nasleđu.

Projektom su obuhvaćena utvrđenja iz kasnoantičkog i ranovizantijskog perioda, kao i iz srednjeg veka.  Početkom nove ere, veći deo današnje Srbije se našao pod rimskom vlašću. Za očuvanje osvojenih teritorija, Rimljani su od 1. do 6. veka podizali mnogobrojna utvrđenja na svojim granicima, sa ulogom da štite od napada varvarskih plemena. Tako je nastao dunavski Limes, koji je jednim svojim delom išao i kroz našu zemlju. Rimska utvrđenja su se još gradila duž reka i  puteva, kao i u blizini rudnika, a imala su sličnu organizacionu i geometrijsku strukturu na čitavoj teritoriji carstva.

Bač

Gradom su Srbi u srednjem veku nazivali sva utvrđenja koja su nešto „gradila“, odnosno, branila. U početku su to bile drvene građevine okružene palisadama, dok su kasnije za izgradnju upotrebljavani isključivo čvrsti materijali, pre svega kamen, a ređe opeka. Gradovi su štitili državne administrativne centre, rudonosne oblasti, važne putne pravce, trgovišta na kojima su se susretali karavani s primorja i unutrašnjosti, ali i manastire koji su bili prosvetni i kulturni centri. To su uglavnom bili vojni objekti opasani jakim zidinama, podignuti na istaknutim i teško pristupačnim mestima. Takvi gradovi uglavnom su bili skučeni i tesni, sa skromnim sadržajem: kasarnom, crkvom i stanom za gospodara grada. Oko njih su se vremenom obrazovala civilna naselja, takozvana podgrađa, čije se stanovništvo u slučajevima opasnosti sklanjalo pod okrilje tvrđave.

StariSlankamen-Akuminkum

Danas je poznato više od 200 utvrđenih gradova sazidanih u srednjovekovnoj Srbiji, a ako se uzmu u obzir i oni iz ranijih epoha, njihov ukupan broj je znatno veći. Međutim, osim malog broja očuvanijih tvrđava, poput Beogradske tvrđave, Smederevskog grada i nedavno obnovljenog Golupca, o njima se u široj javnosti malo ili gotovo ništa ne zna. Danas su mnoge od ovih “gradina”, „gradišta“, “gradaca”, “kulina” i “hisara” ruševine zarasle u korov, do kojih najčešće nema vidljivih putokaza i obeležja. Neki od ovih gradova su tokom vremena potpuno iščezli, a ono malo što je na pojedinim lokalitetima sačuvano je često ugroženo od strane preduzetnika i tragača za blagom. Iako su mnogi od tih zaboravljenih gradova više pod zemljom nego vidljivi golim okom, autor je stava da ih zbog toga ne treba izostaviti, jer svaki ima neku svoju priču koja čeka da bude ispričana.

Koznik

Na izložbi je prikazano prvih četrdeset tvrđava i starih gradova koje je autor do sada obišao, sa akcentom na one manje poznate i one koji gravitiraju mestu održavanja izložbe. Pored svakog panoa nalazi se QR kod koji posetioca direktno vodi na odgovarajuću stranicu na sajtu tvrdjave.rs, sa detaljnijim informacijama o istoj. Izložba je zamišljena kao „putujuća“, tj. da se održava u mestima širom zemlje kako bi doprla do što većeg dela javnosti, popularizujući bogatu materijalnu kulturu prošlih vremena i podižući svest o neophodnosti njenog očuvanja.

Železnik

U okviru projekta, a uskladu sa savremenim tokovima i sveopštom digitalizacijom, pokrenut je veb sajt Tvrđave Srbije (www.tvrdjave.rs), na kojem se kontinuirano objavljuju vizuelno atraktivne fotografije tvrđava sa iscrpnim tekstualnim opisima, kao i zanimljive priče, legende, epske pesme u kojima se one pominju… Sajt sadrži interaktivnu mapu koja omogućava prikaz utvrđenja po epohama, kao i svojevrstan slajd-šou, koji posetioca automatski vodi od lokacije do lokacije po azbučnom redosledu. U planu je prevođenje tekstova na dva svetska jezika, kako bi sadržaj sajta bio dostupan stranim posetiocima, kao i štampanje foto monografije.

Autor projekta: Svetlana Dingarac

Ram

Svetlana Dingarac

Svetlana Dingarac rođena je 1971. godine u Beogradu. Interesovanje prema fotografiji razvila je kao sasvim prirodnu posledicu svoje velike ljubavi prema prirodi i planinarenju, pokušavajući da kamerom zaustavi vreme i od zaborava zauvek “otrgne” pejzaže, neobične momente i ljude na koje je nailazila na svojim izletima po Srbiji i Crnoj Gori. Od 1998.godine počinje da izlaže svoje radove, a hobi ubrzo prerasta u profesiju. Do sada je učestvovala na preko sto pedeset kolektivnih izložbi, kako u zemlji tako i u inostranstvu, i osvojila veliki broj nagrada i priznanja. Održala je osam samostalnih izložbi i učestvovala na nekoliko fotografskih kolonija. Danas, Svetlana radi kao slobodni fotograf.

U dosadašnjoj karijeri neki od najznačajnijih klijenta su joj bili USAID, CB&I, Ministarstvo turizma Kambodže, OSCE, SEDP, Mercy Corps, CHF, Swiss Labour Assistance (SLA), The territory ahead, Traveller Magazine, Men’s Journal, Manastir Gradac, JP Beogradska tvrđava, Srpska fabrika stakla, TOS, NTOCG, Intermost, RW Engineering, Agrobanka. Poslednjih par godina provela je pretežno u inostranstvu, putujući i radeći na projektima u Jermeniji, Brazilu, Siriji, Kambodži, Zelenortskim ostrvima, Grčkoj i SAD-u. Fotografije i tekstove o svojim putovanjima objavljuje u Nacionalnoj reviji i BelGuest-u, a ranije u Jatovoj Reviji, Ilustrovanoj Politici, ReFoto-u i Montenegro exploreru.

Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), a u Foto Kino Savezu Srbije ima zvanje Kandidat majstora fotografije.

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .