Magija zavana digitalni novac (kriptovalute)

MediaSfera

Piše: Docent dr Zoran Vučković

Evropski fakultet Kallos u Beogradu

Foto: Pixabay

U današnjem digitalnom svetu sve više aspekata našeg života postaje virtuelno, od komunikacije i trgovine do pružanja usluga.

U kontekstu takvog sveta, kriptovalute su postale neizostavan deo naše globalne ekonomske i tehnološke situacije. Definisane kao digitalni ili virtuelni oblici novca, kriptovalute su revolucionarna inovacija koja obećava transformaciju načina na koji razmišljamo o novcu, finansijama i transakcijama.

Iako su kriptovalute relativno nova pojava, njihov koncept seže duboko u digitalnu revoluciju. Poreklom iz ideje anonimnosti i decentralizacije, prva kriptovaluta, bitkoin, javnosti se predstavila 2009. godine. Satoši Nakamoto, pseudonim osobe ili grupe ljudi koji su stvorili bitkoin, postavio je temelje za ovaj novi oblik valute koji bi bio imun na tradicionalne finansijske institucije i centralizovane kontrole.

Kriptovalute su, u suštini, digitalni zapisi vrednosti koje koriste kriptografske tehnike za obezbeđivanje sigurnosti transakcija i kontrolu kreiranja novih jedinica. To znači da su transakcije s kriptovalutama decentralizovane i ne zahtevaju posredništvo banaka ili drugih institucija. Umesto toga, transakcije se verifikuju putem decentralizovane mreže korisnika, poznate kao blockchain.

Kriptovalute svakako predstavljaju danas jedan od najuzbudljivijih aspekata digitalne revolucije koja oblikuje našu budućnost.

Kriptovalute su digitalni oblik novca koji koristi kriptografske tehnike kako bi se obezbedila sigurnost transakcija i kontrolisala kreacija novih jedinica. Blokčejn funkcioniše kao velika digitalna knjiga u kojoj se beleže sve transakcije kripto valuta. To znači da svaki put kada neko šalje ili prima kripto valutu, ta transakcija se zapisuje u blokčejnu.

Ove valute su nastale kao odgovor na fiat valute (sadašnji novac) i njihova pojava je u mnogome olakšala trgovinu kao i protok sredstava. Trgovanje kripto valutama se radi putem digitalnih novčanika i registrvanih menjačnica (bajnans, koinbejs itd.) a tzv. rudarenje se odnosi na transakcije koje se obrađuju i one se obrađuju preko računara, koji su u sistemu blokčejn tehnologije.

Osnove karakteristike kriptovaluta su:

Anonimnost – pružaju korisnicima određeni nivo anonimnosti u poređenju s tradicionalnim finansijskim transakcijama.

 Decentralizacija – Kriptovalute koriste tehnologiju blokčejn kako bi eliminisale potrebu za centralnim autoritetom, kao što je banka ili vlada. Ovo omogućava direktnu razmenu između korisnika, a takođe i onemogućava neželjenu kontrolu transakcija.

Sve većim napretkom digitalizacije društva, dolazi do povećane potrebe za digitalnim transakcijama a tu kripto valute donose veliku prednost u odnosu na klasične transakcije, pa su zato u sve većem porastu, kao i trgovanje sa kripto valutama na globalnom trzištu.

Na kraju, kriptovalute predstavljaju revolucionarnu inovaciju koja transformiše način na koji razmišljamo o novcu, finansijama i transakcijama.

Njihova decentralizovana priroda, sigurnost koju pruža kriptografija, kao i potencijal za eliminisanje posrednika u transakcijama, čine ih privlačnim. Međutim, sa svim svojim prednostima, kriptovalute nose i određene izazove i nedoumice, uključujući regulativne probleme i sigurnosne rizike.

Uprkos tim izazovima, one ostaju ključni igrač u digitalnoj ekonomiji budućnosti. Njihov uticaj na naše živote i globalnu ekonomiju tek će se širiti, dok tehnologija i infrastruktura koja stoji iza njih nastavlja da se razvija.

Uz pažljivo praćenje i razumevanje, kriptovalute imaju potencijal da oblikuju našu budućnost na načine kojii sada možda nisu ni zamislivi.

• Tekstovi objavljeniu rubrici „Komentar” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije portala MediaSfera