Kolumne Sreda u tri reda

SREDA U TRI REDA – Celina pre delova

MediaSfera

 

 

Kolumna predstavlja kratku i dinamičnu formu obraćanja čitaocima i to kroz: Red Pregleda namenjen je aktuelnom, izdvojenom događaju iz sveta religije i kulture, nije analiza zbivanja, već predloženo zajedničko čitanje i pitanje. Red Pogleda je namenjen da skrene pažnju i oko na stvaralaštvo i nove ideje iz sveta umetnosti, zanata i kulture. Prepo(r)uka koja sledi je zamišljena kao objedinjenje dva prethodna reda. Ona usmerava i ukrepljuje duh, da ne zaostaje za telom koje hoda u svetu.

 

Piše: Danijela Marković

Foto: Anđela Grozdanić

 

Pregled

Setih se i pregledah sve uspomene sa Akademija posvećenih Svetom Savi, na kojima sam imala prilike najpre da učestvujem, pa organizujem, a sada gledam i dajem podršku, sud, ali ne kao osudu već mišljenje i vetar u leđa smislu koji, ili pokušavam da razumem, ili uviđam i treće „ili” nije ni gramatički ni suštinski ispravno, ali imam potrebu za njim kao odstupnicu i sigurnost ako promašim prethodne opcije. Malo se zaigravam za teme koje bi rubrika trebala da obradi, pregleda, pogleda i preporuči i shvatam da za igru (tek) treba biti domišljat i originalan. Dečje originalan. Originalnost jedne akademije je i danas aktuelna, posle decenije i više o njoj se govori, neupitna i prepričavana, pa i kopirana mnogo puta. Kao veroučitelj škole „Stevan Jakovljević” u Paraćinu, tih dvehiljaditih godina ukazala sam poverenje učenicima škole da istraže VEK Svetog Save – sa kime bi se sreo od ličnosti u svetu i sa kojim naučnim i drugim dostignućima bi bio upoznat da je došao do svakog kutka sveta. Mišljenja sam da je ta akademija koju su deca, mali- veliki ljudi, učenici i milion imena i pojmova kojima bi ih nazvali i opisali, ne bi bilo dovoljno da opiše koliko su nepogrešivo, duboko i smisleno uronili u temu i aktuelizovali Svetog Savu i sve ono što je on bio i što za njih danas jeste. Danas, juče i u dane Svetog Save gledam, pregledam i preskačem mnoge promašene teme, a dobronamerno zadrhtim, ponekad se i postidim u kom sve kontekstu bi upotrebili ime, lik i delo zaboravljajući da je Sveti Sava bio širi i veći od svega u šta danas želimo da ga smestimo i čime god želimo da ga opišemo. Poštovanje svakom trudu i načinu, ali i poziv da učenicima prepustimo da predstave šta su naučili, a učitelji uvide dokle katedra doseže i (pre)poznaju da početak ima i svoj kraj, makar bio i beskraj u koji verujemo. Ta pomenuta mala-velika deca, učenici osnovne škole, koja su istražila više od svojih učitelja i veroučitelja, direktora i nastavnika, danas su učitelji drugima, trećima, novom vremenu i situacijama, a verujem da ih je vek Svetog Save koji su naučili tada, doveo do mnogo početaka, puteva i izbora jednog beskraja.

Pogled

Zaustavljen na sluhu. Emisija Riznica na Radio Beogradu me podsetila na ovonedeljni Pregled i skup raskoši i dobara. Predano, opet deceniju i više radi novinarka Dušanka Zeković, dovodeći teme i goste baš kao deca-ljudi iz Pregleda, na svoj originalan način, a mirno svedočeći i učeći o stvaranju i Stvaraocu. Vizuelnu lepotu u devet stotina stranica, sadržaj i važnost od međunarodnog značaja predstavljena je u emisiji kroz veliki izdavački poduhvat izdavaštva „Kalenić” Eparhije šumadijske, a pod nazivom Sveti kralj Milutin i njegovo doba – istorija, književnost, umetnost (tematski zbornik). Vreme kralja Milutina je vreme Srbije kao velikog kulturnog centra i bogatstva oblika i ideja. U ovom izdavačkom poduhvatu se nalaze dragoceni tekstovi koji precizno ukazuju na tokove epohe kralja Milutina i osvetljavaju ih iz ugla teologije, istorije, istorije umetnosti, književnosti, istorijske geografije, lingvistike i istorije astronomije. Prirodi srpsko–vizantijskih odnosa krajem 13. i početkom 14. veka autori tekstova u ovoj publikaciji pristupaju na osoben način i rasvetljavaju temeljne istorijske procese, kao i relacije  kulture i civilizacijskih uticaja. Docent dr Jasmina Ćirić sa Univerziteta u Kragujevcu, Filološko umetničkog fakulteta, a koja je jedan od urednika ovog izdanja, u emisiji daje pregled, pogled i preporuku kako i kuda naša savremena istorija da se kreće, kojim putem postaje svevremena.

Prepo(r)uka

Budite kao deca”, ova odrasla, ili mlađa, najmlađa… bezazlena, a svevidna, dobronamerna, a upitana, svevremena, a savremena, radoznala i kada se uspavljuju. Deca nisu biološki (samo) nastavak nas, istorije i civilizacije, nisu ni početak ni kraj, samo su odrednica za slobodu misli i radoznalost duha. Da ih mi ne smirujemo i podučavamo bez kraja. Svaki smisao već pravi svoju riznicu i zbor. Celinu.

 


Danijela Marković

Danijela Marković je pravoslavni teolog i religiolog, a javnost je najviše prepoznaje kao kulturologa. Bavi se promocijom kulture, dijaloga među kulturama, a najpre među ljudima. Oni koji je dobro poznaju kažu da ima lice izoštreno preosetljivošću i obasjano duhovnom intuicijom.

Ta intuicija je dovodi do novih izazova i uvida koje deli sa čitaocima organizujući mnoge kulturne događaje, a u saradnji sa drugim urednicima – i publikacije koje okupljaju imena iz akademskog sveta i njihove radove.


 

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .