Kolumne Sizifov posao

Milica Ašćerić: Mantra se manta ili autosugestija

MediaSfera

 

Piše: Milica Ašćerić

Foto: Tijana Janković – Jevrić

 

 

Kako uvek volim da budem drugačija i neponovljiva odlučila sam da ostanem dosledna svojoj autentičnosti. Najautentičnije o čemu mogu da pišem, a pouzdano znam da ću najmanje da pogrešim, je kada raspredam o sebi ili događajima u kojima sam akterka.




Pošto je ovo sezona virusa, gripa, velikog kašlja i ostalih boljki koje nas more zimi, ali i kada su ovako veliki temperaturni disbalansi… Te toplo, te hladno, minus, plus, kiša, sneg, sunce, oblaci… i normalno je da nam nije dobro. Iako nisam sklona prehladama nešto me je zakačilo. Prvo osećaj nadutosti i požalim se koleginici da mi čak ni omiljena prva jutarnja kafa ne prija, te mi ona preporuči da na prazan stomak svakog jutra prvo popijem ovaj magičan napitak… Delim recept: kašičica meda, pola kašičice đumbira u prahu, na vrhu kašičice malo kurkume, biber po želji i nekoliko kapi soka od sveže ceđenog limuna; sve to promešati i preliti mlakom vodom (ja uglavnom sipam do pola čaše ili šolje i pijem slamčicom pošto kurkuma boji zube i jezik). U sprečavanju intenzivnog žutila koristim kulturno slamčicu i čim popijem uzmem još jednu čašu samo mlake vode i odmah trčim da operem zube. Ukus nije bljak ili sam se već navikla, ali je efekat ovog napitka dokazano dobar, bar u mom slučaju. Nestala je nadutost, energetski sam ujutru bolje i sveukupno stvara dobar osećaj svežine. Ne znam da li je placebo, ali šta god da je probajte – ne škodi, a može da koristi. Naravno, uvek napominjem da je svaki osećaj individualna stvar i ono što meni prija možda vama neće.

Prošla je nadutost, ali me je uhvatio uporan kašalj. Tokom te tri nedelje grlo mi se pocepalo, a glasne žice istanjile. Dve kutije antibiotika sam popila i ništa. Pomislih, ovom kašlju nema leka i odem u apoteku da se uhvatim za poslednju slamku spasa – kupim sirup sa belim slezom, i gle čuda sutradan kašalj nestade. E sad, da li je to što je protutnjalo kroz moj organizam imalo rok trajanja ili su lekovi delovali ali sa zakasnelom reakcijom ili je sirup stvarno bio eliksir ko će ga znati?! Bitno da je meni bolje, mnogoooo bolje.

Nedavno sam prijateljici poverila kako nisam znala da progutam lek, posebno onaj u kapsuli koji ne mogu da pregrizem iz straha da se ne udavim. Muljam ga u ustima neko vreme i na kraju ipak otvorim kapsulu, sadržaj istresem u kafenu kašiku, dodam malo šećera i tako popijem. Znam da nije dobro, ali tako ili nikako.

Međutim, jednom prilikom sam se baš nameračila i muljala, muljala… pa onako besna kažem sebi: „Milice, progutaj više taj lek majke ti!” i gle čuda instiktivno sam odregaovala na sopstvenu naredbu. Sva srećna što sam uspela, sutradan reko’ da ponovim isto i gle… Opet, uspela! Došla sam do zaključka, ali ozbiljnog zaključka, da nismo svesni istinske snage svojih reči i misli. Na ovom krajnje jednostavnom i banalnom primeru sam došla do te spoznaje. Podelila sam ovo iskustvo, jer nikad se ne zna – nekome može da koristi, a ne škodi.

U prilog pređašnje rečenom, imala sam situaciju kada sam se osećala malaksalo, bezvoljno, tužno i iscrpljeno. Iako sam znala da je to samo umor i da mi treba odmor, odlučila sam da isprobam svoju mantru i rekla sebi: „Milice, odlično se osećaš i imaš snage dovoljno da poletiš!” Gle čuda, nisam poletela, ali sam osećaj nezadovoljstva pretvorila u zadovoljstvo. Naš pogon ne čine primarno spoljni uticaji već, naprotiv, oni koje najčešće niko ne vidi sem nas samih. Unutrašnji „filing”. Naše misli, poruke upućene sebi i u sebi. Naš spoljni svet zapravo boji naše unutrašnje biće i onakvi kavi smo iznutra tako i toliko smo sposobni da pokažemo i sagledamo spolja.

Zato, kroz fizičke i verbalne manifestacije najbolje i najlakše možemo da otkrijemo kakav je neko zapravo. Kakav odnos ima prema sebi… Ako vređa okruženje u najvećem ratu je sa sobom. Ako ćuti pred drugima vrišti na sebe. Ako kudi svoje a hvali tuđe, nije sposoban da sagleda realnost zbog ambicioznih planova koje ja zovem „pogubno dodvorstvo”. Ako pak kidiše na druge to je zato što nema hrabrosti da se obračuna sa sobom. Neosnovano blage spoljašnosti najčešće nose u sebi tempiranu bombu. Brzohodaši su, neretko, oni koji i brzo razmišljaju ali zato im govorni aparat brlja pošto im je snaga uma neverovatnog dometa da jezik to ne može adekvatno da isprati. Jednostavno, ne može! Brzogovornici imaju smirenije misli pa su usaglašenije misaone i govorne funkcije, što nužno ne znači da su manje pametni već imaju mogućnost da vladaju i kontrolišu proces razmišljanja. Bar ja to tako vidim.

Zaključak ove priče, neka bude poruka: Volite sebe, osluškujte svoje telo, razgovarajte sa sobom kao brižna mama sa svojim detetom, savetujete se i podržavajte kao što savetujete i podržavate najbolje prijatelje, budite hrabri u predstojećim danima jer će vaša lepa unutrašnjost kad tad pobediti ne tako lep spoljašnji svet! Budite to što jeste, a ne ono što drugi misle da treba! Vi ste autentična i neponovljiva verzija sebe samo kada idete svojim ali ispravnim putem i to je jedini put koji treba da birate, u cipelama koje vas ne žuljaju i komfornom odelu koje ste sami izabrali. Ne zaboravite da svakodnevno ponovite mantru u sebi, za sebe: „Volim te i zaslužuješ sve najbolje, jer si svakim danom sve bolji/bolja!”

Autosugestivna želi vam
sve najbolje od srca,

Milica A.


Milica Ašćerić

Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).

Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.

 


 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .