Vizuelna Umetnost

„Pogled prema Žarkovu“: Promocija Кalendara Centra za grafiku FLU za 2024.

MediaSfera

 

Foto: Milica Stevanović, Džezva (Čaj u staklenom sudu), 1966, Iz kolekcije MSUB

 

Centar za grafiku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu ovog decembra obeležava 25 godina od pokretanja ekskluzivne i ujedno izuzetno popularne edicije Кalendar Centra za grafiku FLU. U ovoj tradiciji predstavlja se umetnička grafika pod nazivom Pogled na Žarkovo akademika Milice Stevanović, profesora FLU u penziji, dopunjena kalendarijumom za 2024. godinu. Promociju kalendara pratiće izložba, koja će biti otvorena 21. decembra u 19 sati u Galeriji Centra za Grafiku FLU (Pariska 16), sa radovima Milice Stevanović iz zbirke Muzeja savremene umetnosti Beograd, Galerije Arte, kao i dve privatne kolekcije.




Grafika Pogled na Žarkovo nastala je na osnovu originalnog crteža Milice Stevanović iz 1968. godine, koju su majstori štampe, umetnice Tamara Pajković (sitoštampa) i Marija Anđelković (litografija) u saradnji sa grafičkim dizajnerom Ivanom Krgovićem, izvele kao grafiku u kombinovanoj tehnici sitoštampe i litografije u tiražu od 75 potpisanih originalnih primeraka.

U osvrtu na rad Milice Stevanović, prof. Milivoj Miško Pavlović, rukovodilac Centra za grafiku FLU, piše: „Kao i većina slika, objekata i crteža Milice Stevanović i Pogled prema Žarkovu nastao je kao neposredan odnos autora prema okolini i prostoru. Komponovan skoro po pravilu zlatnog preseka, crtež Pogled prema Žarkovu iz 1968. godine asketski je jednostavan: ekstremni svetlo-tamni odnosi rađeni crnom kredom ili ugljenom, nekoliko stabala mladica sa ponekim listom (proleće?) uravnotežavaju levu i desnu stranu i kao kapija pogleda – naselje u nastajanju, satelit grada koji se širi na horizontu. […] Nakon preko pedeset godina, pogled na Žarkovo iz Miličine bašte nije isti. U međuvremenu, bazen na Košutnjaku se izgradio, livade su nestale pod nadirućom urbanizacijom, dojučerašnje selo postalo je deo metropole.”

U duhu svog umetničkog korpusa, Milica Stevanović iskazuje svoj aktivni odnos prema društvenim pitanjima, samo naizgled nespojivo baveći se pejzažom: „Aktuelno i veoma učestalo razmatranje ’kraja kapitalizma’, posebno kroz umetnost, razmatranje problema koji nastaju u društvu i pokušaji njihovog rešavanja, a bez istrajnog, beskompromisnog, sistemskog ’formalističkog’ istraživanja i revidiranja slike o prirodi, neefikasno je.

Tek sistematsko (sistemsko!) bavljenje prirodom ukazivalo bi na nastajanje novog opšteg sistema vrednosti, na određene puteve napretka u određenom društvu, puteve koji pripadaju orijentaciji koja je ’prirodnjačka’, ne dogmatska. To je način na koji bi umetnost – ne ilustrativno, deklarativno, nego delatno, najdirektnije i najplodotvornije izražavala i podsticala moguće konstruktivne socijalne preobražaje.”

Projekat Kalendara Centra za grafiku i vizuelna istraživanja pokrenut je 1999. godine na inicijativu tadašnjeg rukovodioca Centra prof. Nebojše Radojeva i kustoskinje Centra Ljiljane Tašić, a prvi kalendar 2000. godine izveden je u saradnjom sa umetnicom prof. Marijom Dragojlović. Namera idejnih tvoraca bila je popularizacija umetnosti multioriginala kroz formu upotrebnog umetničkog predmeta. Mogućnost da se kalendarijum po isteku tekuće godine može odstraniti i grafika ostane trajno umetničko delo, čini ovu ediciju posebnom, a njena upotrebna vrednost metamorfuje se u estetski i umetnički vrednovano delo.

Do sada su izvedena dela umetnika različitih generacija poput Bojana Bema, Marije Dragojlović, Srđana Đileta Markovića, Bore Iljovskog, Miodraga Rogića, Dušana Otaševića, Predraga Neškovića, Zorana Naskovskog, Vladimira Perića, Ivana Šuletića, Dobrivoja Bate Кrgovića, Vladimira Nikolića i Nemanje Nikolića, Marka Stojanovića, Nikole Velickog, Vladimira Veljaševića, Nine Ivanović, …

Milica Stevanović

Rođena je 1933. godine u Beogradu. Diplomirala i potom završila poslediplomske studije na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1955. godine. Na Akademiji likovnih umetnosti, kasnije Fakultetu, u Beogradu radila od 1968. do 1998, u zvanjima od asistenta do redovnog profesora.

Od 2009. godine je dopisni, a od 2018. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Dobitnica je najeminentnijih nagrada za likovno stvaralaštvo u zemlji. Osim aktivnog izlagačkog rada, bavila se pisanjem teorijskih tekstova koji se odnose na probleme opažanja, procese stvaranja, relacije umetnost-društvo, probleme urbanističkog odnosno ambijentalnog oblikovanja, obrazovanja za umetnost itd.

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .