Vizuelna Umetnost

Izložba Marije Matović Hortus conclusus (Zatvoreni vrt) 

MediaSfera

 

Foto: Marija Matović, Lovorika/2022, fuzionisano staklo, 30х30

 

 

U  Galeriji SULUJ (Terazije 26, Palata Anker 2 sprat) u toku je izložba Marije Matović Hortus conclusus (Zatvoreni vrt). 




U pitanju su radovi rađeni na akvarel i pamučnom papiru, iz serije radova Rascvetale trave i Hortus conclusus i radovi izvedeni u tehnici fuzije stakla pod imenom Lovorika.

Izložba je otvorena 6.12. i traje do 17.12.2023.godine. 

Marija Matovic, Hortus Conclusus II, 2021, kombinovana tehnika na pamučnom papiru, 100×70

O radu

U radu pratim uzajamni odnos prirode, čoveka i umetnosti, a centralno mesto pripada ideji o vrtu odnosno bašti kao mestu ukrštaja.  Pratim tumačenja i ulogu bašte u okviru duhovne i vizuelne sfere. Ogledalo moje umetnosti je Priroda…ideal savršenstva, slika harmonije, a „priroda je ideja koliko i fizička stvarnost“…pritom prirodu u stvaralačkom procesu ne podražavam, imitiram, nego iz nje na neki način crpim energiju za stvaranje…neki to zovu inspiracija, neki fantazija, neki drugačije. Ona se sama transformiše u toj igri, a ta radoznalost urodila je čitav svet neobičnih prikaza, rastinja i vizija.

Mojim crtežima obiluju motivi semenja i ploda, simboli ishodišta ili ideje o procvatu. Uključujem obilje biomorfizma, pozajmljujem organske teksture sa oklopa buba, gljiva, lišajeva, mikroorganizama…Istražujući simbol kruga, kružnice iscrtavam granu koja počinje i završava se u sebi, jedan od glavnih elemenata kojim se bavim.

U želji da predstavim taj vrt preplitanja sveta prirode i čoveka u jednu formu, nailazim na jedan od toposa istorije književnosti, alhemijsku biljku Mandragora. Njen jedinstveni izgled, često nazivana „malim čovekom“ jer zaista tako izgleda, kao koren u obliku čoveka, sa trupom, ekstremitetima i glavom, mi je poslužio kao centralni motiv. A može biti muško, žensko ili dete. Podstakla me je na razmišljanje o razvoja samog čovek, ljudski rast na svim nivoima, od fizičkog pa do duboko duhovnog rasta, o makro i mikrokosmosu i da li barijera uopšte postoji, kaže Marija Matović.

Hortus conclusus (Zatvoreni vrt)

,,Videh prelepu ružu“ izgovorio je Ditmar fon Ajst u dalekom 12. stoleću i tako izrazio čežnju za zatvorenim vrtom, zasutog brojnim varijacijama izdanaka. ,,Zatvoreni vrt“, u fokusu umetničkog izraza Marije Matović,  je nedostižan simbol odvojenosti od spoljnog sveta, metafora, zanos, prostor plamteće mističnosti. Hortus conclusus uzvišene estetike Marije Matović, vrt preplitanja, uzrastanja i bujanja, stvara slojevite vizuelne strukture. Centralni motiv koji se proteže po papiru ili staklu, neretko ima antropomorfne atribute baš onako kako ih je opisao Pitagora, atribute koji se preobražavaju u različite oblike korena koji beži. Mistična mandragora koja krikne ako je iščupaju iz zemlje, opisana je u Knjizi postanja, Talmudu, kao koren u obliku čoveka, sa trupom, ekstremitetima i glavom. Može biti muško, žensko, ili dete. Mističnost, tajanstvenost, povezanost korena sa drevnim i natprirodnim, oblik koji podseća na čoveka, ali ima snagu da ubije i ozdravi.

U seriji crteža ,,Rascvetale trave“ i „Hortus conclusus“, Matovićeva je uspela da stvori punoću i fluidnost, zadržavajući preciznost detalja i nežnu, baršunastu teksturu izvedenu kombinovanom tehnikom na akvarel papiru.

Imaginacija Marije Matović nudi nam novu sliku (iz) prirode, vidljivo inspirisanu delima antičkih pisaca. Crvene senke su tu da nas podsete da postoji podvrsta mandragore koja u krajevima oko Mrtvog mora noću širi crvenu svetlost i tako pomaže zvezdočitačima u proricanju sudbine.

Serija radova ,,Lovorika“ izvedena na fuzionisanom staklu obiluje neodređenim, ali asocijativnim oblicima maštovito dočaranih tekstura  koje ogledalski dišu njenim unutrašnjim bićem tako da predstavljaju prelaz i prolaz u neprohodne tajne prirode i bujanja, života, rasta i prekida.

Izložena dela Marije Matović plene pažnju gledaoca i otvaraju vrata u mistični svet koji kombinuje prošlost i sadašnjost, dok stvara sasvim novi izraz koji nam nudi nepoznato i nedovoljno istraženo. Hortus conclusus je povezan sa starovekovnim paganskim, odnosno savremenim religijama i uverenjima. Kombinujući navedeno Matovićeva pokazuje da je sposobna da iznenadi originalnim delima, pozivajući na šetnju zatvorenim, imaginarnim vrtom koji postaje naš ,,savršeni dom u ovom nemirnom svetu“.

Doc. dr Jasmina S. Ćirić,

Univerzitet u Kragujevcu, FILUM

Marija Matović

Rođena 09. 09. 1990. godine, iz Kragujevca, Srbija.

Diplomirala je 2018. godine na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, odsek Primenjena i likovna umetnost, studijski program Zidno slikarstvo u klasi redovnog profesora mr Željka Đurovića i komentora redovnog profesora dr Jelene Šalinić-Terzić.

Završila je master studije 2023. godine, na istom fakultetu, pod  mentorstvom redovnog profesora mr Slobodana Marinkovića, studijski program Likovne umetnosti, modul slikarstvo.

2021/2023 – Izabrana je u zvanje Saradnik u nastavi – demonstrator za umetničku oblast Likovne umetnosti, na predmetima Slikarske tehnike (I, II, III), Zidno slikarstvo, Mozaik i Mural, Filološko-umetnički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu.

2023 – Trenutno pohađa Doktorske akademske studije Univerziteta umetnosti u Beogradu, na Fakultetu primenjenih umetnosti, studijski program Primenjena umetnost i dizajn.

Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 2023. godine, Udruženja likovnih umetnika Kragujevca (ULUK) od 2020. god. i KULT-a od 2022. god. Učesnik je i organizator više projekata na polju umetnosti i kulture. Internacionalno aktivno izlaže i učesnica je preko 25 kolektivnih izložbi. Za sada je realizovala dve samostalne izložbe.

 

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

GoetheFEST 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .