Vizuelna Umetnost

Otvorena izložba crteža „Nadeža Petrović: bez boje“

MediaSfera

 

Foto: Bus plus produkcija

 

Umetnička galerija ,,Nadežda Petrović“ u saradnji sa Narodnim muzejem Srbije u Galeriji ,,Risim“ organizovala je otvaranje izložbe ,,NADEŽDA PETROVIĆ: bez boje“. Na izložbi su predstavljeni crteži Nadežde Petrović koji se čuvaju u Kolekciji Narodnog muzeja Srbije. Izložbu su svečano otvorili direktor Umetničke galerije ,,Nadežda Petrović“ – Branko Ćalović , kustoskinja i autorka izložbe – Evgenija Blanuša i direktorka Narodnog muzeja Srbije – Bojana Borić Brešković . 




Branko Ćalović izjavio je da se nada da smo se svi ove godine, kada obeležavamo 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, na dostojan način odužili njenom velikom imenu i umetničkom delu, skrenuvši  pažnju da se Galerija potrudila da taj pristup bude multidisiplinaran i kompleksan, kakva su bila i interesovanja Nadežde Petrović. On se ovom prilikom zahvalio Narodnom muzeju Srbije, kao matičnoj ustanovi sa kojom je Galerija sarađivala tokom programa obeleževanja jubileja, počevši od izložbe održane u Galeriji RTS – a, preko izložbe ,,Nadežda Petrović. Modernost i nacija“ koja je gostovala u nekoliko gradova u zemlji i regiionu, do izložbe crteža Nadežde Petrović koja je sada otvorena.

,,Svi mi smo navikli na Nadeždin kolorit i gestuoznost, na Nadeždu sa bojom, na Gračanicu, Dereglije na Savi, Bulonjsku šumu, a  sada imamo prilike da vidimo i dragocene crteže koji se čuvaju u fundusu Narodnog muzeja Srbije i koji su upravno namenski za Nadeždin jubilej ove godine dostupni široj publici s obzirom da su se ranije mogli videti samo pojedinačno i ne ovako grupisani.“

Kustoskinja izložbe Evgenija Blanuša, muzejska savetnica Narodnog muzeja Srbije objasnila je da nema direktnih analogija između Nadeždinih crteža i slikarskih dela jer se ona nije crtežom pripremala za sliku već joj crteži služili prvenstveno za vežbanje ruke. U njima se može otkriti poimanje slobode modernističkog načina izražavanja, suprotno tadašnjim važećim akademskim načelima. Nežnost koju nije posedovala u slikarstvu odrazila se upravo u crtežima.

,,Ona uglavnom nije crtala na onaj piktoralni način kako su to radili neki drugi veliki slikari. Međutim, crteži se ne mogu izostaviti jer oni na svoj način dokumentuju karakteristike njenog stvaralaštva i pokazuju njenu elementarnu predispoziciju prema slikanju. U crtačkom opusu Nadežde Petrović  mogu se uočiti različite grupe radova. Sa jedne strane tvrđi, oštriji i više grafički crteži poput brojnih aktova koji potiču iz vremena njenog školovanja u Minhenu, ali iz kasnijeg perioda,  rađeni po modelima koji imaju karakter studijskih  radova nastalih u serijama. Sa druge strane, to su fluidni crteži, nežne grafičke izmaglice u kojima je Nadežda lakom rukom i tankom linijama  dotigla ono što se metaforički može postaviti u dilemu odnosa stvarnog i nestvarnog. Ona je naglasila da ,,Nadeždini crteži nisu edukativni, narativni, istraživački već izražajni i imaju podlogu koja je čisto estetska.“

Direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković istakla je da veoma ceni kada jedan grad ima veliko poštovanje prema kulturi kao što je to pokazao Čačak u toku ove ali i ranijih godina.

,,Večeras Narodni muzej Srbije predstavlja u Čačku izložbu posvećenu Nadeždinom stvaralaštvu ,,Nadežda Petrović: bez boje“  idući u susret svečanom obeležavanju Dana grada Čačka 18. decembra i 615 godina od prvog pomena grada u pisanim izvorima, ujedno još jedan omaž velikoj srpskoj umetnici u njenom rodnom gradu duge istorije. Reč je o crtežima kao mediju po sebi, od beležaka do studijskih radova  upućujući na značaj crteža  u odnosu na slikarski opus Nadežde Petrović koji se čuva u Zbirci crteža i grafika jugoslovenskih umetnika 20. veka. To su sveukupno 173 rada, dok je na izložbi prikazano 75 crteža izrađenih olovkom, ugljenom i tušem. Crteži su nastajali brzo, spontano, u jednom gestu. Njen crtački opus možemo razumeti samo pod uslovom da posmatramo njeno celokupno delo. Stoga se čini neizostavnim da u ovoj posebnoj godišnjici, izražavajući poštovanje iz kulture i umetnosti, publici predstavimo i ovaj deo njenog stavralaštva koji baštini Narodni muzej Srbije, otvarajući ovim činom nove perspektive za stručna i naučna saznanja“.

Crteži obuhvataju period od 1894. do 1912. godine. Čuvaju se kao pojedinačna dela i u blokovima. Nastali su tokom Nadeždinog rada u Beogradu i na njenim studijskim putovanjima po Srbiji i Rimu. Crteži predstavljaju značajna svedočanstva o Nadeždinom crtačkom umeću, slikarskom napredovanju, zapažanju i motivima koji su je interesovali, a najviše o njenoj bezgraničnoj energiji koja je vodila kroz prostore cele Srbije i kroz obližnje evropske gradove gde su ovi radovi nastajali. Na njima su zabeleženi portreti, studije ljudskog tela, predeli, vedute, upečatljivi profani i sakralni objekti, prizori iz života.

Dodatna ekskluziva izložbe je izloženi crtež Nadeždinog oca Dimitrija Mite Petrovića. Na njemu je portret male Nadežde. Nastao je oko 1878. godine kada Nadežda ima pet godina i sa porodicom živi u Čačku.

Pred čačanskom publikom crteži će biti izloženi do 20. januara 2024. godine u prostoru Galerije „Risim“.

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .