Kolumne Sizifov posao

Milica Ašćerić: Kad je teško nije lako

MediaSfera

 

Piše: Milica Ašćerić

Foto: Tijana Janković – Jevrić

 

Na pragu stojimo, kao zapete puške i čekamo tik da zakoračimo u Novu godinu.




Želja je nikad veća „da smo živi i zdravi još godina sto, da je pesme i vina, i da nas čuva Bog…” svake godine iščekujemo više, a godina sve manje. Kao da nanizane perle žmureći bacamo „iza glave”, iz godine u godinu, ode po jedna neostvarena želja koja se nekom drugom ipak ostvarila. Ona fora sa pronađenim dinarom na ulici, pa zamislite želju i ako se baci ona će se ispuniti. Ostalo je upitno – kome? Tako, svake godine ode po jedan biser, niz postaje sve manji, a naša želja još veća. U mom slučaju nekako se uvek svodilo na jednu te istu – da oni koje volim bezuslovno i bezrezervno budu živi, zdravi i srećni, i ja sa njima. Kažu skromne misli stvaraju velika dela, a zapravo ovde nema nimalo skromnosti. Ono što želim je neprocenjive vrednosti. Složiće se oni koji ne traće svoje ni tuđe vreme, ne prodaju ljubav, ne mrze istinu, vrednuju znanje, cene napore da se nešto promeni nabolje…

Moj muž ima jednu rečenicu, a danas je koristimo u šali: „Kad je teško, nije lako”, iz koje crpim najveću mudrost. Ona se krije u jednostavnosti i logičnosti. U nelogičnim okolnostima biti omražen zbog lepote jednostavnosti je karma koju plaćaju veliki, danas. Tako je bilo i juče, a biće i ubuduće. Stvari se sporo menjaju. Nauka je napredovala, ali više ne pomaže čoveku već radi na štetu čovečanstva. Ratovi koji su obeležili novu eru biće uzročnici domino efekata koji preti usled izigranog poverenja i duplih aršina lukavih neznalica. Koronu smo pretekli, a tu i tamo obrisi drame ostaju na duši plašljivaca koji život vole tako što preziru smrt, a ne tako što vole način na koji žive.

Mnogo je tu nelogičnosti, ali ljudski um je uvek misterija protkana okolnostima raznih vremena pa i ovog koje nam donosi  kažu „olakšanje”. Ne znam šta treba da nam bude lakše? To što će u Novoj godini pametne mašine da vladaju našim životima; što ćemo se potpisivati otiskom prsta, zaboraviti ćirilicu i pisana slova zbog predominacije stranih upliva kulture i nepotrebnosti zamaranja malih dečjih mozgova; što će audio knjige zameniti papirne i što da kvarimo vid ako dobro slušamo; što će nove pandemije da prodaju nove kontigente vakcina i da se ta industrija bolje ekonomski unapređuje zarad novih otkrića nepotrebnog biohemijskog oružja; teorija „slepe poslušnosti” izgleda „pije vodu” bez razmišljanja jer ne znaju da voda može biti i slana?! Ne vredi!

Uvek nam manjka mudrosti da stečena znanja povežemo, prepletemo, složimo i spojimo u tu logičku i jedinu logičnu celinu. Jednostavno je, ali kad manjka znanje ni mudrost ne pomaže. Izgleda pomaže samo misija nemih posmatrača koji u svom slepilu ne vide da su obnevideli usled spektra „sajber” jarkih „RGB” boja uz neartikulisane zvukove koje niko živ ne razume a svi afirmativno klimaju glavom. Dobra fora. Stil života „ti budi u pravu, a ja ću biti srećan”, pa j*bi ga – nije ni to rešenje pošto ići niz dlaku sistemu ne znači biti srećan. Možda, kratkoročno?

Pomoć nam treba, ali ne od strane loših primera već od onih koji ipak dozu hrabrosti čuvaju za poslednje dane borbe prsa u prsa. Bez srčanosti nema ni pomaka, bez tih pojedinaca nema ni istinske sreće i zadovoljstva. Šta će nam reći „nemi”, koga briga i bolje da ćute. Postalo je mučno, zaista mučno slušati konstantno one koje niko ništa nije pitao, koji krijući se iza pojma „iskrenosti” propovedaju svoje bljuvotine i uče nas nevaspitanju. Dok nekultura cveta, kultura krije svoje obrise i prašta onako dostojanstveno povlačeći se. Beži pognute glave iza nemorala nelogičnog i sramnog društva u staroj godini, a biće toga i u novoj i budućim. „Nešto će se promeniti”, kažu optimisti. „Mora!”, vele pravdenici. Ali ne, ništa se ne menja. Glupost je uvek bila na ceni iako nema apsolutno nikakvnu vrednost.

Kalimero kaže: „To je nepravda”, sećate se? Šta je bilo ko od nas imao od toga što je ukazivao na nepravdu i pitamo se zašto se odustalo od pravde? Pa zbog toga što su kažnjavani pravednici , a ne dužni i ružni.

Nedavno sam na ulici posmatrala ljupki izraz lica jednog deteta i videla toliko snage, dobrote i potencijala, a onda sam ugledala njegove roditelje i ceo svet mi se srušio. Ne postoji ništa teže i bolnije od istine da problem može biti dete, to nešto malo što raste i gradi se,  već oni kojima veruje a ti isti su spremni da sve što su izgradili poruše, proćerdaju, iznevere, prodaju i na posletku – odreknu ga se. Oni će ga prvi ukrotiti i zastrašiti ili mu uništiti stečeno samopouzdanje, razboritost, radoznalost i hrabrost. Oni koji krila tog anđela ne vizualizuju, razbucaće ih i bez njih prestaće da leti, mašta, (za)voli, veruje… Problem je koren, jer iz nezdravog korena neće nići raskošan cvet. Iz te mračne zemlje neće ni pupoljak ugledati sunce ako se uporno gazi. Tužno, ali – neće. Na kamenu će cvetati, ali ne sme da se zgazi. Pogažena reč je gaženje, isto.

Kritikuju me često i najbliži što ne znam da budem imuna na grozote, jer ne moram svima da se zamerim. Zbunjuju me. Ma ljudi, na zameram se ja vama. U zavadi sam sama sa sobom. Znam da ništa neću promeniti, ali moje biće kaže da smo bez svetlosti svi beznadežni slučajevi. Svako ko misli da treba da se ljuti, neka se ljuti. Ima pravo da negoduje i mrači. Isto, kao što ja imam pravo da iskažem svoja osećanja, jer ovo nisu puke reči. Ovo je razgovor sa  mojim unutrašnjim bićem i neće mi zameriti oni koji ne traće svoje ni tuđe vreme, ne prodaju ljubav, ne mrze istinu, vrednuju znanje, cene napore da se nešto promeni nabolje, vole život i ne stide se načina na koji žive…

Knjigu piše, sitne suze roni… na pragu tik da zakorači u Novu godinu sa jednom željom koju nosi u srcu a ipak je dobila novi oblik i značenje – da svima bude bolje!

Milica A.


Milica Ašćerić

Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).

Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” i dnevnih novina „Blic” u kompaniji Ringier Serbia. Završila je Master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu (2023), zvanje – master komunikolog. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.


 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .